Srbija će uskoro dobiti novi zakon o zemljoradničkim zadrugama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će, pored ostalog, on omogućiti vraćanje zadružnih njiva i imovine. Vreme je pokazalo da se njihovim gašenjem smanjio ekonomski napredak sela. Jedna od najstarijih zemljoradničkih zadruga u Srbiji "Azanja" pokušava da preživi. Devedesetih godina prošlog veka u zadruzi je bilo osamdeset radnika, pet agronoma, dvadesetak poljoprivrednih tehničara, obrađivali su 250 hektara oranica, imali su najsavremeniji voćnjak na 30 hektara sa sistemom za navodnjavanje. Zadruga je bila kao država u državi, poznaje čoveka, poznaje ljude, bila je isplata na vreme. Zadruga je pre dvadesetak godina kupovala sve što je seljak proizvodio - od pasulja do bika, a sada ne otkupljuje ništa izuzev mleka. Zadruga danas ima samo 13 zaposlenih, nema zemlje, odavno je rasprodala mehanizaciju, magacine. Ipak, imaju planove za oporavak.
Gašenjem zadruga smanjio se ekonomski napredak sela. Novim zakonom i zadrugama će biti omogućen pristup merama agrarne i ekonomske politike, kažu u resornom ministarstvu. Zadrugama u poslednjih dvadesetak godina oduzeto više od 200.000 hektara obradivog zamljišta.
Srbija će uskoro dobiti novi zakon o zemljoradničkim zadrugama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će, pored ostalog, on omogućiti vraćanje zadružnih njiva i imovine. Vreme je pokazalo da se njihovim gašenjem smanjio ekonomski napredak sela.
Jedna od najstarijih zemljoradničkih zadruga u Srbiji "Azanja" pokušava da preživi. Devedesetih godina prošlog veka u zadruzi je bilo osamdeset radnika, pet agronoma, dvadesetak poljoprivrednih tehničara, obrađivali su 250 hektara oranica, imali su najsavremeniji voćnjak na 30 hektara sa sistemom za navodnjavanje.
"Zadruga je bila kao država u državi, poznaje čoveka, poznaje ljude, bila je isplata na vreme. Sada smo skoro potonuli", priča zadrugar iz "Azanje" Živomir Pavić.
Borivoje Pantić bavi se proizvodnjom mesa i mleka, ali kaže da ovakva, kakva je sada, zadruga ne može da pomogne.
Pantić kaže da je zadruga pre dvadesetak godina kupovala sve što je seljak proizvodio - od pasulja do bika, a sada ne otkupljuje ništa izuzev mleka.
Zadruga danas ima samo 13 zaposlenih, nema zemlje, odavno je rasprodala mehanizaciju, magacine. Ipak, imaju planove za oporavak.
Direktor zadruge Rodoljub Stanimirović kaže da za ovu godinu planiraju nešto novo, a to je obezbeđivanje sadnica za poljoprivredne proizvođače u saradnji sa Skupštinom opštine Smederevska Palanka.
Prema njegovim rečima, određen broj besplatnih sadnica biće namenjene posebno mladima, koji žele da se bave voćarstvom.
U Srbiji postoji oko 1.200 zemljoradničkih zadruga, ima i onih koje rade, ali samo na papiru. Prema podacima Privredne komore Srbije godišnje se ugasi oko sto zemljoradničkih zadruga.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će novim zakonom i zadrugama biti omogućen pristup merama agrarne i ekonomske politike.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Senad Mahmutović kaže da zemljoradničke zadruge moraju biti uključene u sve segmente ruralnog razvoja i ukupne agrarne politike što do sada nije bio slučaj.
"Neophodno im je omogućiti pristup subvencijama poljoprivredi što takođe nije bio slučaj", kaže Mahmutović.
Zadrugama je u poslednjih dvadesetak godina oduzeto više od dve stotine hiljada hektara obradivog zamljišta i na hiljade objekata koje su svojevremeno izgradili zadrugari.