Poljoprivreda - Srbija

Zbog suše spas u robnim rezervama

Spas nam je u robnim rezervama - sve češće se čuje kada se sagledavaju posledice suše u Srbiji. U Direkciji republičkih robnih rezervi, međutim, ukazuju na to da mogu da reaguju samo kada dođe do poremećaja na tržištu, jer, kada se sagledaju bilansi i potrebe, nemoguće je sa odobrenim sredstvima iz budžeta pokriti "sve rupe".

- Lepo je reći da se osnovne sirovine kupuju kada su cene povoljne i plasiraju na tržištu kada zatreba, ali cene tim artiklima stalno rastu - kaže Goran Tasić, direktor Republičkih robnih rezervi Srbije. - Problem je što, recimo, od 2008. godine Rezerve dobijaju budžet od oko milijardu dinara godišnje za sve potrebe, a sa tim parama nemoguće je intervenisati svuda.

Poređenja radi sa istim budžetom Robne rezerve su otkupljivale 2009. pšenicu od osam do devet dinara za kilogram, a danas tri puta skuplje po 24 dinara. To je poskupljenje od tri puta, a Rezervama je ostao isti iznos novca na raspolaganju.

Državne rezerve ne intervenišu samo kod strateških prehrambenih proizvoda, poput pšenice, kukuruza, ulja, pirinča, nego i u drugim kriznim situacijama na tržištu. Već treću sezonu, kažu, nose teret grejanja mazutom u Srbiji. Morali su, takođe, da intervenišu osnovnim namirnicama nakon zemljotresa u Kraljevu. Bilo je i zahteva da reaguju i otkupe viškove krompira, jabuka...

- Od početka godine intervenisali smo sa 75.000 tona pšenice, kako bismo održali stabilnost osnovnih vrsta hleba i 40.000 tona kukuruza za proizvođače stočne hrane i time smanjili pritisak na cene mesa - objašnjava Tasić.

Na pitanje da li u sušnoj godini Direkcija raspolaže dovoljnim količinama strateške robe, Tasić ističe da će u slučaju kukuruza da se gase "požari", tamo gde država proceni, dok je kod pšenice situacija mnogo lakša i tu ima rezervi za dva-tri meseca. Inače, godišnje domaće potrebe za pšenicom su 1,3 miliona tona, a kukuruzom od četiri do 4,5 tona. Ali, u junu ove godine Srbija je izvezla kukuruza koliko i cele prošle godine.

BRAŠNO ULjE, ŠEĆER

Vojislav Stanković, stručni saradnik PKS, kaže da su štete zbog suše ogromne, ali da ukupni bilansi nisu tako loši, posebno kod brašna, ulja i šećera. Zato ne treba dozvoliti da prerađivači i trgovci zloupotrebe sušu, jer tih artikala sa postojećim, prenetim, zalihama ima dovoljno za domaće potrebe. Zabrinjava, međutim, situacija u stočarstvu i trebalo bi zabraniti izvoz stočnog podmlatka, pre svega teladi.