Privatizacija - Srbija

Država prodaje "porodično srebro"

Država bi prodajom 40 odsto Telekoma realno mogla dobiti oko 1,5 milijardi evra, Galenike oko 200 miliona, a Energoprojekta još 40 miliona evra.

Prodajom ovih preostalih komada "porodičnog nakita", država će nesporno smanjiti "rupu u budžetu", ali procenjuje se da bi za koju godinu njihovom privatizacijom mogla dobiti i do 50 odsto više.

Prodaja "Telekoma" u ovoj godini gotovo da je izvesna, a najava privatizacije državnog udela u "Energoprojektu", najnoviji je argument za ocenu da država verovatno ne bi prodavala firme da ima izdašne izvore za punjenje budžeta.

Pojedinim medijima veće je potvrđeno da su predstavnici kanadske kompanije SNC "Lavalin" razgovarali sa državnim zvaničnicima o kupovini 33,5 odsto "Energoprojekta", ali kako saznajemo, ozbiljnijih pregovora nije bilo i sa rukovodstvom ove građevinske kompanije. Kanađani, inače, svetska kompanija koja se bavi projektovanjem i gradnjom, bili su u "Energoprojektu" krajem prošle godine, ali su se samo površno informisali i o njegovom poslovanju, saznaje "Novac".

Izvesno je, dakle, da interesovanje postoji, ali i to da će država privatizacijom u 2010. godini dobiti manje nego 2007. kada se uveliko pričalo o prodaji ovog najvećeg "građevinca" u regionu. Državni paket "Energoprojekta" sada na Beogradskoj berzi vredi tridesetak miliona evra. Dve godine ranije vredeo je tri puta više, što je danas gotovo nemoguće postići, tvrde poznavaoci.

"Nije realno da se 'Energoprojekt' proda po ceni iz 2008. godine, ali bi sa rastom od 30 do 40 odsto u odnosu na trenutnu vrednost država dobila korektnu cenu. Uostalom, plan kompanije za prvih šest meseci slabiji je za 20 do 30 odsto u odnosu na realizaciju u istom periodu lane", kaže za "Novac" Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Sinteza".

Praktično, akciju koja je ove nedelje vredela oko 880 dinara, država bi mogla da proda za nešto više od hiljadu dinara, pokazuje računica.

Teoretski, ali kako govore i konkretni primeri, u krizi su kompanije jeftinije i do 50 odsto. Iskustva iz zapadne i centralne i istočne Evrope pokazuju da je u poslednjih godinu i po dana na najvećem udaru upravo bio građevinski sektor, te trgovina i finansije.

"U sektoru potrošačkih dobara i maloprodaje cene su bile niže i do 30 odsto. Kod nekretnina, vrednost velikih transakcija je padala i do 50 odsto, dok u finansijskom sektoru gotovo i da nije bilo preuzimanja", kaže za "Novac" Marko Mićanović, suvlasnik u kompaniji "Altis kapital". On dodaje da je u Srbiji najgore vreme za prodaju bilo krajem 2008. godine, i početkom prošle godine, ali da kriza ne mora nužno značiti i loš trenutak za prodaju.

"Pitanje je kada će vrednost kompanije dostići zadovoljavajući nivo, ali i kakve su potrebe prodavca. Ako država, recimo, ima problem sa finansijama, logično je da ga osim promenama u fiskalnoj politici rešava i privatizacijom. I treće, kompanija može biti data u bescenje, ali investicija ipak može doneti benefite", kaže Mićanović.

Da država koristi privatizaciju za krpljenje rupa u budžetu smatra i Milutin Nikolić iz konsultantske kuće "Citadel".

"Država taj novac, međutim, danas mnogo pametnije troši nego u vreme ekspanzije. Privatizacija je danas, za punjenje budžeta, bolja od zaduživanja jer kredite treba vratiti", kaže Nikolić.

Sa druge strane, kako ocenjuje naš sagovornik, kriza ne mora da znači i da je loše vreme za prodaju. "Investitori kupuju očekivanja, i ključno je koliki će im kupljena firma doneti za nekoliko godina. Na ovakvo vrednovanje kriza ne utiče direktno, ali nižu cenu donosi manjak interesenata za kupovinu", kaže Nikolić za "Novac".

Država se možda ovajdi i kod "Energomontaže" gde ima 40 odsto vlasništva i čija je ukupna vrednost na Beogradskoj berzi 250 miliona dinara. Naime, malo poznata novosadska firma "KNP Plej In Communication" objavila je ponudu za preuzimanje minimum 50,001 odsto akcija ove beogradske firme po ceni od 3.505 dinara po akciji. Ponuđač je malo poznato domaće preduzeće koje je u 2008. godini imalo jednog zaposlenog i minorne prihode. "Energomontaža" koja se bavi projektovanjem i izradom energetskih i telekomunikacionih objekata, prošle godine je ostvarila prilično loše poslovne rezultate, sa neto gubitkom od 157,8 miliona dinara.

Kako saznajemo, vrlo brzo pašće i odluka o sudbini "Galenike". Rukovodstvo i sindikati ove zemunske fabrike razgovaraće sa predstavnicima Ministarstva ekonomije neposredno posle pretkvalifikacionog tendera koji se završava 30. aprila.

Stav zaposlenih u zemunskoj fabrici i ranije je bio da sa privatizacijom ne treba žuriti. "Pritom ostajemo i danas, ali ako se Ministarstvo ekonomije ipak odluči za prodaju, biraćemo manje zlo. Najbolje je da država proda manjinski udeo, a u slučaju da se odluči na prodaju većinskog vlasništva, tražićemo da vlasnik bude isključivo multinacionalna farmaceutska kompanija", kaže za "Novac" izvor iz "Galenike".

Prema najnovijim informacijama, ova zemunska fabrika mogla bi pasti u ruke ozbiljne kompanije. Generalni konzul Srbije u Čikagu Desko Nikitović, naime, izjavio je za RTS da je za "Galeniku" zainteresovana druga po veličini američka farmaceutska kompanija koja bi ovih dana trebalo da otkupi tendersku dokumentaciju. Do sada je za kupovinu "Galenike" najviše interesovanja pokazivao grčki "Alapis", vlasnik "Šumadijaleka" iz Srbije. Pominjala se i nemačka "Štada", vlasnik "Hemofarma", mada je ova kompanija u međuvremenu odustala od pretenzija prema zemunskoj fabrici.

I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, nema ništa protiv ubrzanja privatizacije. "Istina je da je država halapljiva i da mnogo troši, ali i da je krajnje vreme da država ubrza prodaju udela u privredi. Ocena je da je Srbija blizu izlaska iz krize, te da po izlasku ima mogućnost za privredni rast. U tom slučaju investitori neće bežati od dobre cene", kaže Kovačević za "Novac".

Veći problem je, smatra naš sagovornik, što privatizaciju ne prati dobra priprema. "Dobro treba očistiti od lošeg. Ne znam da li je 'Galenici' pametno što ide na prodaju posle izgradnje nove, savremene fabrike. Možda će novi vlasnik imati takvu proizvodnju pa će krediti kojima je 'Galenikina' fabrika građena biti samo opterećenje", smatra Kovačević.