Svijet - Srbija

„Benzinci” i „dizelaši” mogli bi da opstanu i posle 2035.

Novi propisi, poznato je, predviđaju da posle 2035. više neće biti moguće proizvoditi i registrovati vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kako prenosi „Evroaktiv”, sudbina zakona o standardima emisije ugljen-dioksida za automobile i kombije sada je pod znakom pitanja, jer je Nemačka najavila da će se možda uzdržati od glasanja. Navodi se da je do nedavno izgledalo neizbežno da će Evropski parlament i Evropska komisija postići dogovor o zabrani proizvodnje novih vozila na benzin i dizel do 2035. godine, ali da „sada taj dogovor visi na ivici provalije” jer su se neke države već izjasnile da će glasati protiv novih propisa ili biti uzdržane – ukoliko se u zakon ne unesu neke važne izmene. Da bi zakon bio usvojen, podsećaju mediji, potrebna je većina od 55 odsto zemalja koje predstavljaju 65 procenata stanovnika Evropske unije. Manjina koja bi eventualno blokirala usvajanje morala bi da broji najmanje četiri zemlje članice EU.

Italija je najavila da će glasati protiv zakona o smanjenju emisije ugljen-dioksida jer je opravdano zabrinuta zbog njegovog uticaja na proizvođače, i na potrošače. Nemačka je nedavno najavila da će biti uzdržana od glasanja sve dok Evropska komisija ne predloži da se e-goriva koriste u novim motorima i posle 2035. godine. Nemačku u glasanju koči nejasna uloga e-goriva, odnosno ugljenički neutralnih goriva na bazi zelenog vodonika. Ova sintetička goriva mogu da se koriste u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i teoretski omoguće da vozila koja imaju takve motore budu prodavana i nakon 2035. godine. Ali u obavezujućim članovima trenutnog zakona, ona se ne pominju. Kako je objašnjeno, prošle godine je dogovoreno u Evropskom parlamentu da će klauzula o e-gorivima biti uneta u zakon. Ali kako ona nije obavezujuća, Nemačka želi da se ta stavka unese u zakon.

Inače, stav pojedinih stručnjaka jeste da e-goriva ne bi trebalo koristiti u drumskom saobraćaju jer je potrebna ogromna količina obnovljive energije za njihovu masovnu proizvodnju.

Istovremeno, „Evroaktiv” ističe da se Poljska još ne izjašnjava o tome kako bi glasala, dok Bugarska odbija da podrži zakon, čime se već nazire potrebna većina koja bi mogla da dovede u pitanje usvajanje propisa. Ako za usvajanje ne bude bila potrebna većina slede novi pregovori, a tome se trenutno najviše protivi Francuska koja se zalaže za punu implementaciju propisa. Ukoliko se obistine predviđanja da neće biti potrebne većine, niko ne očekuje da će, u ovakvim političkim okolnostima, Evropski parlament brzati sa novim raspravama o ovom pitanju.