Cene nafte su danas produžile rast, pri čemu je evropska nafta brent skočila iznad 118 dolara po barelu usled poremećaja u trgovini i problema sa isporukom zbog zapadnih sankcija Rusiji, dok su američke zalihe „crnog zlata” pale na višegodišnji minimum.
Nafta brent je na terminskom tržištu ugovarana tokom noći po ceni od čak 118,22 dolara za barel, najvišoj od februara 2013, a američka nafta VTI je dostigla je 11-godišnji maksimum od 114,70 dolara po barelu, javlja Rojters.
Rast cena je usledio nakon odluke SAD da uvedu sankcije ruskom sektoru prerade nafte, što je izazvalo zabrinutost da bi izvoz ruske nafte i gasa mogao biti sledeća meta.
Vašington se za sada uzdržava od ciljanja ruskog izvoza nafte i gasa pošto administracija predsednika Džoa Bajdena odmerava uticaj koji bi potencijalne sankcije imale na globalna tržišta nafte i cene energije u SAD-u.
Australijski ANZ banka je podigla kratkoročnu prognozu rasta cena nafte na 125 dolara po barelu, dodajući da bi deficit ponude mogao dodatno da podstakne cene.
Rusija je treći svetski proizvođač nafte i najveći izvoznik nafte na svetska tržišta, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA). Izvoz ruske sirove nafte i naftnih derivata dostigao je u decembru 7,8 miliona barela dnevno, navodi IEA.
Organizacija zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici, uključujući Rusiju, odlučili su na jučerašnjem sastanku da se i dalje drže ranije utvrđenog plana o povećanju proizvodnje za 400.000 barela dnevno u aprilu, uprkos porastu cena. Rojters navodi da je grupa OPEK+ ignorisala krizu u Ukrajini i apele potrošača da povećaju proizvodnju.
U međuvremenu, zalihe sirove nafte u SAD su nastavile da opadaju, preneo je Tanjug.
Količine u rezervoarima u ključnom američkom naftnom čvorištu u Oklahomi, spustile su se na najniži nivo od 2018, dok su američke strateške rezerve pale na skoro 20-godišnji minimum, i to pre još jednog puštanja u promet nafte iz rezervi koje je Bela kuća najavila u utorak u tandemu sa drugim industrijalizovanim zemljama, dodaje Rojters.