Izrael se suočava sa novim izazovom: kako uravnotežiti prava onih koji još nisu vakcinisani ili ne žele da se vakcinišu?
Naime, poslodavci najavljuju kako im takve osobe nisu poželjni zaposleni.
Kako piše Rojters, polovina Izraelaca dobila je barem jednu dozu vakcine protiv koronavirusa, a vlada je prošle nedelje započela sa otvaranjem ekonomije, nakon godinu dana restrikcija i rada od kuće.
Uvertira u otkaze
Međutim, neki delovi privrede zatvaraju vrata onima koji nisu vakcinisani, bilo da ne žele da se vakcinišu iz uverenja ili zdravstvenih razloga. Na primer, deo kompanija planira da zabrani nevakcinisanim radnicima dolazak u kancelarijske i poslovne prostore, pa udruženja za zaštitu ljudskih prava smatraju da je to uvertira i u podelu otkaza. Sindikati pak predlažu kompromisno rešenje - testiranje na svaka 72 sata.
"Već sam se pomirila sa činjenicom da neću biti pozvana na neke događaje ili da će mi biti dozvoljen ulazak u neke prostore", kaže Hila Bar, vlasnica kompanije koja ne namerava da se vakciniše jer je skeptična prema medicinskoj nauci. Izraelska kampanja vakcinisanja, već čuvena u svetu po svojoj dinamici, nije obavezna.
S obzirom da je Izrael otišao tako daleko u vakcinaciji, ostale države pomno prate njegova iskustva kako bi uvidele kako da reše pitanje ravnoteže između prava pojedinca i zaštite javnog zdravlja, prenosi Poslovni dnevnik.
"Svako ko nije vakcinisan ostaće po strani", nedavno je upozorio ministar zdravlja Juli Edelštajn. On je jasno poručio da su nedavno uvedene potvrde o vakcinisanju, a koje omogućuju neograničeno korišćenje teretana, kao i ulazak u bioskope i turističke centre duž Mrtvog mora, deo inicijative za promociju imunizacije.
Izraelski parlament Kneset prošle je srede izglasao zakon koji ministarstvu zdravlja dopušta da lokalnim vlastima otkrije imena stanovnika koji nisu vakcinisani.
Ipak, deo aktivista i poslodavaca zabrinut je što parlament nije doneo nikakvu regulativu koja bi regulisala povratak radnika na svoja radna mesta ili ponudila zaštitu onima koji nisu vakcinisani. Tvrde da će to prisiliti poslodavce na uvođenje sopstvenih pravila.
Prvi dogovori oko smetnica pokazuju da će zaštita javnog zdravlja imati prioritet. Na primer, Intelova podružnica Mobilaj (Mobileye) iz Jerusalima tvrdi kako nevakcinisani radnici neće smeti da dođu u kancelarijske prostore do 4. aprila, ali će moći da rade od kuće.
Kompanija procenjuje da 10 odsto od 1.500 zaposlenih neće biti vakcinisano. Ako će morati da dolaze u kancelatije, biće u obavezi da pokažu negativan PCR test urađen u poslednjih 48 sati.
"Naša je odgovornost da kancelarije učinimo sigurnim mestom - veća dobrobit za naše zapolsene i njihove porodice važnija je od bilo čega drugog", napisao je zaposlenima izvršni direktor Amnon Šašua u poruci elektronske pošte u koju je Rojters imao uvid.
Istraživanje objavljeno prošle srede pokazalo je da Fajzer/BionTekova vakcina - masovno korišćena u Izraelu - pokazuje učinkovitost od 94 odsto u sprečavanju simptomatskih slučajeva oboljenja od kovida 19, prenosi Poslovni dnevnik.
Deo vladinih zvaničnika nezvanično procenjuje da se 10 odsto stanovnika starijih od 16 godina - nekih 650.000 ljudi - ne namerava vakcinisati.
Stručnjaci iz područja zaštite ličnih podataka smatraju da bi zahtev poslodavaca da zaposleni otkriju da li su vakcinisani predstavljao kršenje regulative o zaštiti privatnosti, sa potencijalnim posledicama na lične slobode što bi moglo imati i sudski epilog.
Teško pitanje
"Pitanje je kako da otvorimo tržište, privredu i život bez narušavanja prava ljudi koji ne mogu ili ne žele da se vakcinišu", ističe Šaron Abraham-Vajs, izvršna direktorka Izaelskog udruženja za zaštitu ljudskih prava (ACRI).
"To su ranjive skupine, radnici koji nisu sindikalno organizovani ili oni sa ugovorima na određeno vreme", naglašava Abraham-Vajs i poziva zakonodavce da pravno urede tu problematiku.
Na donošenje zakona pozivaju i poslodavci, ali ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na Rojtersovo pitanje da li priprema predlog zakona za zaštitu radnih mesta zaposlenih koji nisu vakcinisani.
Neka velika udruženja poslodavaca počela su zato da pripremaju sopstvene smernice, poput Udruženja proizvođača Izraela koje predstavlja 1.800 kompanija sa gotovo pola miliona zaposlenih.
Članice udruženja "neće loviti ljude po ulici, lepiti im etikete i prisiljavati ih na vakcinisanje", iako će učiniti sve što mogu da ih ohrabre na taj korak, izjavio je predsednik udruženja Ron Tomer.
Međutim, prema pravnom mišljenju koje je udruženje zatražilo, poslodavci mogu da pitaju zaposlene da li su vakcinisani kao "sigurnosnu meru" sprečavanja širenja zaraznih bolesti. U tom kontekstu, to ne bi predstavljalo kršenje regulative o zaštiti privatnosti.
Poslodavci treba da preduzmu "razumne korake" kako bi omogućili nevakcinisanim radnicima rad od kuće ili u izolovanom delu kancelarije, stoji u pravnom mišljenju. Međutim, oni koji na to neće pristati, mogu da budu poslati na neplaćeno odsustvo, a u krajnjem slučaju, i dobiti otkaz.
“Ako ne želite primiti injekciju, to je u redu. Zaposlenik ima pravo zaštititi svoju privatnost. No, s druge strane stoji pravo javnosti, poslodavaca, klijenata, ljudi kojima pružamo usluge”, kazao je autor mišljenja, ugledni stručnjak za pitanja radnog prava Nachum Feinberg.
"Ako ne želite da primite injekciju, to je u redu. Zaposleni ima pravo da zaštiti svoju privatnost. Ali, s druge strane stoji pravo javnosti, poslodavaca, klijenata, ljudi kojima pružamo usluge", rekao je autor mišljenja, stručnjak za pitanja radnog prava Nahum Fajnberg.