Norveški gigantski državni fond je u utorak prijavio rekordnu dobit od 2,22 biliona kruna (213 milijardi dolara) u 2023. godini, podržan snažnim prinosima na svoja ulaganja u tehnološke akcije.
Takozvani vladin penzioni fond Global, jedan od najvećih svetskih investitora, rekao je da je rezultat označio njegov najveći prinos u krunama ikada, pri čemu je povraćaj ulaganja fonda prošle godine iznosio 16,1 odsto za godinu. To je bilo 18 baznih poena niže od prinosa na referentni indeks fonda.
To je usledilo nakon rekordnog gubitka od 1,64 biliona kruna za celu 2022. godinu, što je fond pripisao „veoma neobičnim“ tržišnim uslovima u to vreme.
- Uprkos visokoj inflaciji i geopolitičkim previranjima, tržište akcija u 2023. bilo je veoma snažno, u poređenju sa slabom 2022, rekao je u saopštenju Nikolaj Tangen, izvršni direktor Norges Bank Investment Management.
- Tehnološke akcije su se posebno pokazale veoma dobro, dodao je on.
Norveški državni fond, najveći na svetu, osnovan je 1990-ih da bi investirao višak prihoda naftnog i gasnog sektora zemlje. Do danas je fond uložio novac u više od 8.500 kompanija u 70 zemalja širom sveta.
Prošle godine, Norges Bank Investment Management je saopštio da je povraćaj na ulaganja u kapital iznosio 21,3 odsto, njen povraćaj na ulaganja sa fiksnim prihodom iznosio je 6,1 odsto, dok su ulaganja u nekretnine koje se ne kotiraju na berzi vratila -12,4 odsto.
Fond je saopštio da je negativna godina za njegova ulaganja u nekretnine koja se ne kotiraju na berzi posledica rasta kamatnih stopa i smanjene potražnje.
Fond je vratio 3,7 odsto na ulaganja u infrastrukturu za obnovljivu energiju koja nije na listi u 2023.
Krajem prošle godine, Norges Bank Investment Management je rekao da je skoro 80 odsto fonda uloženo u akcije, 27,1 odsto u fiksni prihod, 1,9 odsto u nekretnine koje se ne kotiraju i 0,1 odsto u infrastrukturu za obnovljive izvore energije koja se ne kotira.
Na pitanje na konferenciji za novinare o geopolitičkim pitanjima koja će verovatno uticati na akcije 2024. godine, Tangen iz Norges Bank Investment Management-a je odgovorio: „Stvar je u tome što ovih dana imate geopolitička žarišta na mnogo mesta."
- Dakle, na šta treba da pazimo? Pa, napetost između Amerike i Kine je negativna za ekonomski rast i svetsku trgovinu. Činjenica da se ljudi sve više približavaju i premeštaju proizvodnju bliže kući je inflatorna sila, nastavio je on.
- Vidimo efekat geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku kroz duže trgovinske rute [i] veće troškove transporta. Dakle, to je negativno. I, naravno, najstrašnije geopolitičke situacije su one za koje ne znate, koje se još nisu dogodile, rekao je on.