Svijet - Srbija

Država koja je "dobila na lotou": Svuda se gradi, dijaspora se vraća

Naime, Gvajana je južnoamerička zemlja koja trenutno beleži najveći ekonomski rast. Otkako su pre devet godina otkrivena velika nalazišta nafte, Gvajanu je "pogodio" privredni bum neslućenih razmera.

Sudeći po navodima američkog koncerna Exxona, količina nafte koju bi se moglo eksploatisati s do sada poznatih područja u kojima su otkrivene rezerve crnog zlata procenjuje se na oko jedanaest milijardi barela. A to sve ima uticaj na lokalnu ekonomiju, piše Deutsche Welle.

Statistički portal Statista, koji se oslanja na brojke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, objavio je kako bi se bruto domaći proizvod (BDP) s 4,62 milijardi evra u 2019. godini mogao učetvorostručiti do 2029., na 29,3 milijardi evra.

Zemlja koja graniči s Venecuelom, Brazilom i Surinamom, tako pripada u red država koje imaju najsnažniju ekonomsku dinamiku u celom svetu, preneo je Poslovni.hr.

"To je kao da je zemlja dobila na lotou", kazala je u intervjuu za BBC Dileta Doreti, predstavnica Svetske banke za Gvajanu i Surinam.

Posledice buma su svuda vidljive. U glavnom gradu Džordžtaunu se svuda gradi, realizuju se brojni infrastrukturni projekti. Ali nedostaje (stručna) radna snaga. I to na sve strane.

Zato Gvajana planira da motiviše iseljene zemljake na povratak u zemlju. Do otkrića zaliha nafte u 2015., Gvajana je beležila talas iseljavanja, pogotovo mladih ljudi koji nisu videli perspektive u svojoj domovini, te su sreću tražili u inostranstvu.

Već četiri godine nakon otkrića prvog velikog nalazišta nafte, u Gvajanu se vratilo oko 50.000 migranata, javlja portal Newsroom, pozivajući se na navode Ministarstva finansija.

"Ne šaljite novac kući"

Nafta je bila prekretnica: u 2016. po prvi put se u novijoj istoriji Gvajane u tu zemlju doselilo više ljudi nego što ju je napustilo (pozitivni saldo od 1.510 ljudi), stoji u izveštaju Međunarodne organizacije za migracije (IOM). U 2018. je neto migracija iznosila već 18.150 osoba.

Upravo se te godine gvajanski ministar spoljnih poslova prilikom jedne posete Kanadi ofanzivno založio za povratak svojih zemljaka u južnoameričku zemlju:

"Ne šaljite novac kući, vratite se i investirajte", poručio je.

U protekle dve godine saldo je bio u plusu za još 32.000 ljudi. To su enormne brojke kad znamo da Gvajana ima samo nešto malo više od 800.000 stanovnika.

Ministarstvo spoljnih poslova Gvajane je u odgovoru na upit Deutsche Wellea istaklo vladin program remigracije. Radi se o programu kojim vlasti nude pomoć i podršku onim ljudima koji su spremni na povratak kući ili o tome razmišljaju.

"Vlada Gvajane teži održivom privrednom razvoju te je svesna potencijala dijaspore u podršci tog procesa. Program povratka iseljenika je jedna od brojnih vladinih inicijativa, s ciljem da se Gvajance koji žive u drugim zemljama motiviše na povratak, odnosno na davanje doprinosa razvoju njihove domovine", naveli su.

Instrumenti koji bi trebalo da olakšaju donošenje odluke o povratku su na primer oslobađanje od plaćanja poreza za kvalifikovanu, odnosno stručnu radnu snagu. “Kancelarija za povratak iseljenika” svoje ciljeve definiše na vrlo jasan način: tu se radi o “podršci građanima koji su zainteresovani za povratkom u Gvajanu” pa sve do “reintegracije Gvajanaca koji se vrate kući te korišćenje njihovih sposobnosti i resursa”.

"Već dve godine živim ovde. I svaki put kad napustim zemlju, primetim razliku kada se vratim", kaže menadžerka Svetske banke Dileta Doreti.

Taj utisak potvrđuju brojke: u 2019. investicije u infrastrukturne projekte (na primjer puteve ili luke) iznosile su 167 miliona evra, a od tada su se popele na 582 miliona evra u 2023.

Tamna strana

No, uspešna priča o Gvajani ima i svoju tamnu stranu. Susedna Venecuela u kojoj je na vlasti socijalistički diktator Nikolas Maduro, na pronalaženje naftnih rezervi u Gvajani reagovala je proklamiranjem svojih zahteva prema toj zemlji.

Venecuela naime polaže pravo na neke gvajanske regije. Na krajnje spornom i prilično netransparentnom referendum, Maduro je dobio ono što je tražio – narod je “blagoslovio” njegove teritorijalne pretenzije prema Gvajani. To opravdava istorijskim sporom s nekadašnjom britanskom kolonijalnom silom oko načina na koji je povučena granica.

Već godinama je na dnevnom redu pretnja Venezuele da će svoje teritorijalne pretenzije realizovati, ako bude trebalo, uz pomoć vojske. Maduro je već dao da se štampaju geografske karte na kojima je dobar deo gvajanske teritorije s direktnim pristupom naftnim poljima pripojen Venecueli.

Činjenica je da se u Gvajani već sad nalaze brojni Venecuelanci. To su ljudi koji su iz svoje domovine pobegli u Gvajanu – od represije i krize, zaključuje DW.