Svijet - Srbija

EU sprema stroža pravila za džinove interneta

I dalje su najveće platforme invazivne, ne plaćaju dovoljno poreza i uništavaju konkurenciju, rekli su za „Fajnenšel tajms” neimenovani izvori u Briselu, najavljujući nove planove da im ograniče ogromnu moć.

Evropski regulatori sastavljaju listu od dvadesetak velikih internet kompanija za koje će važiti stroži zakoni nego za manje konkurente. Između ostalog, moraće da dele podatke s rivalima i da budu otvorenije o tome kako ih prikupljaju. U ekstremnim slučajevima Evropska unija bi mogla da traži rasparčavanje kompanija, odnosno da neki segment poslovanja prodaju. Lista se pravi na osnovu više kriterijuma, uključujući tržišni udeo i broj korisnika, što znači da će se na njoj sigurno naći skupina poznata po akronimu GAFA: „Gugl”, „Amazon”, „Fejsbuk” i „Epl”.

Firme koje koriste „Amazon” kao platformu za prodaju nezadovoljne su velikim provizijama koje on uzima, ali ne mogu mnogo da se bune jer od njega zavise. Problem je i to što on koristi podatke o njihovim kupcima da bolje proda svoje proizvode. „Epl” u svojoj prodavnici aplikacija forsira sopstvene, a potiskuje rivalske aplikacije.

I „Gugl” čini sve da zadrži korisnike unutar svog carstva kako bi stekao što veći profit. Uslovljava proizvođače smartfona koji koriste njegov operativni sistem „android” da fabrički instaliraju njegov pregledač interneta „Hrom”, na kojem je „Gugl” opet fabrički podešen za pretragu. Potom manipuliše pretragom, favorizujući u rezultatima svoje proizvode, koji se inače ne bi visoko kotirali. Zbog takvih postupaka EU ga je tri puta kaznila, ukupno s devet milijardi dolara.

Visoki zvaničnici EU još raspravljaju o predlozima koji bi mogli da budu deo novog zakona o „čuvarima kapija” interneta. Pošto će se na tapetu uglavnom naći američke kompanije, izvesno je da će on izazvati nove varnice između Vašingtona i Brisela. Neslaganje partnera sa dve strane Atlantika već je dovelo do odlaganja novih pravila za digitalno oporezivanje, koja treba da dovedu do pravednije raspodele poreza za tehnološke džinove – da ih plaćaju u zemlji u kojoj ostvaraju dobit umesto u „poreskim rajevima”.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pod čijim okriljem se vode pregovori, saopštila je da se dogovor odlaže za sledeću godinu kako bi se otklonile političke nesuglasice između SAD, koje se protive „targetiranju” američkih kompanija, i evropskih zemalja, koje se zalažu za to da se te kompanije oporezuju tamo gde prave najveći profit. Francuska, Italija i još neke zemlje već imaju spremne domaće verzije zakona o digitalnom porezu, ali su pristale da odlože primenu dok se ne usaglasi globalni dogovor.

Bez obzira na sve, u EU raste politička volja da se reguliše tehnološka industrija. Brisel sprema i nacrt novih pravila za internet, prvi put posle dve decenije. Predlog zakona o digitalnim uslugama, koji se očekuje početkom decembra, trebalo bi da poveća odgovornost platformi za objavljivanje nelegalnog sadržaja ili prodaju zabranjenih proizvoda.

Nije samo Brisel nezadovoljan neograničenim rastom moći džinova interneta. Donji dom američkog Kongresa, u kojem dominiraju demokrate, zaključio je u izveštaju prošle sedmice da su oni zloupotrebili tržišnu nadmoć da nameću nepovoljne ugovore, naplaćuju ogromne provizije i izvlače vredne podatke od pojedinaca i firmi koje se na njih oslanjaju.

Kao rešenje je predložena izmena zakona o monopolu i rasparčavanje kompanija koje koriste dominaciju u jednom sektoru svoje delatnosti da nanesu štetu rivalima u drugom sektoru. Republikanci to ne podržavaju i nisu stali ni iza izveštaja, ali demokrate se nadaju da će ovi predlozi biti ozbiljno razmotreni ukoliko na predstojećim izborima pobedi Džo Bajden.