Na svetskim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta prošle nedelje je porasla, nakon dve nedelje pada, zahvaljujući rastu prinosa na američke državne obveznice i oštrom padu najvećih svetskih berzi.
Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, ojačao je prošle nedelje 0,5 odsto, na 90,84 boda.
Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao 1 odsto, na 106,55 jena, najviši nivo u šest meseci.
Američka valuta ojačala je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula 0,4 odsto, na 1,2075 dolara.
U prvom delu nedelje dolar je bio pod pritiskom zbog najava da će američka centralna banka još duže održavati izuzetno labavu monetarnu politiku.
U izveštaju Kongresu predsednik FED-a Džerom Pauel rekao je da je privredni oporavak u SAD neujednačen, daleko od završetka i ponovio da će FED voditi vrlo popustljivu monetarnu politiku sve dok to bude potrebno i dok to omogućuje niska inflacija.
Pauel je, takođe, kazao da bi moglo proći i više od tri godine pre nego što inflacija dosegne ciljane nivoe od oko 2 odsto. Time je zapravo poručio da FED planira zadržati niske kamatne stope barem do 2023. godine, kažu analitičari.
No, oporavak dolara usledio je u drugom delu nedelje, nakon što su prinosi na 10-godišnje američke državne obveznice dosegli 1,614 odsto, najviše nivoe u godinu dana.
To je povećalo privlačnost američke valute jer su zbog strahovanja ulagača od jačanja inflacije, a posledično povećanja kamata pre nego što se očekivalo, oštro pale cene akcija na svetskim berzama.
Splasnula je sklonost ulagača prema rizičnijim investicijama, pa su utočište za kapital potražili u investicijama koje se smatraju sigurnijima u nesigurna vremena.
I dolar i jen smatraju se valutama-utočištima u koje investitori sklanjaju kapital u neizvesnim vremenima, ali jen obično slabi kada rastu prinosi na američke državne obveznice, dok dolar jača.