Globalni državni dug će porasti za 9,5 odsto na rekordnih 71,6 biliona dolara u 2022. godini, a procenjuje se da će odobravanje novog zaduživanja takođe ostati na visokom nivou, pokazuje novo istraživanje kompanije za upravljanje imovinom „Janus Henderson”.
U svom drugom godišnjem izveštaju „Indeks državnog duga”, objavljenom danas, ova britanska kompanija za upravljanje imovinom predviđa rast globalnog državnog duga od 9,5 odsto, čemu će najviše doprineti Sjedinjene Države, Japan i Kina, ali se očekuje da će velika većina zemalja takođe povećati zaduživanje.
Globalni javni dug je skočio za 7,8 procenata prošle godine na 65,4 biliona dolara, pošto su sve zemlje povećale zaduživanje, dok su troškovi servisiranja duga pali na rekordno niskih 1,01 bilion dolara, uz efektivnu kamatnu stopu od samo 1,6 odsto, navedeno je u izveštaju.
Međutim, očekuje se da će troškovi servisiranja duga značajno porasti u 2022. godini, za oko 14,5 procenata na bazi fiksnog deviznog kursa na 1,16 biliona dolara. Najviše će biti pogođena Velika Britanija usled povećanja kamatnih stopa i uticaja rastuće inflacije na znatan deo valutno indeksiranog britanskog duga, kao i troškova povezanih sa ukidanjem programa kvantitativnog popuštanja Banke Engleske.
„Pandemija je imala ogroman uticaj na zaduživanje država, a posledice će se nastaviti još izvesno vreme. Tragedija koja se dešava u Ukrajini takođe će verovatno izvršiti pritisak na zapadne vlade da pozajmljuju više kako bi finansirale povećanu potrošnju na odbranu”, kaže Betani Pejn, portfolio menadžer za globalne obveznice u „Janus Hendersonu”, preneo je Tanjug.
Nemačka je već objavila da će povećati potrošnju za odbranu na više od 2,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u okviru nagle promene politike od ruskog napada na Ukrajinu, i da će izdvojiti 100 milijardi evra (110 milijardi dolara) u fond za svoje oružane snage.
Kompanija S&P Global Rejting procenila je u svom izveštaju, objavljenom u utorak, da će novo globalno državno zaduživanje porasti za 10,4 biliona dolara 2022. godine, što je za skoro jednu trećinu iznad proseka pre pandemije kovid-19.
„Očekujemo da će zaduživanje ostati povišeno, zbog velikih potreba za vraćanjem duga, kao i zbog izazova koje pandemija, visoka inflacija i polarizovani društveni i politički ambijent predstavljaju za normalizovanje fiskalne”, izjavila je Karen Vartapetov, kreditni analitičar u S&P Global Rejting.
U izveštaju se procenjuje da će globalne makroekonomske posledice tekućeg sukoba izvršiti dalji pritisak na potrebe državnog finansiranja, dok će stroži monetarni uslovi podići troškove državnog finansiranja.
Ovo je dodatna glavobolja za države koje se već muče da ponovo pokrenu rast i smanje oslanjanje na finansiranje u stranoj valuti, i čiji su računi na ime plaćanja kamate već znatni.
Predviđa se da će u razvijenim ekoonomijama troškovi zaduživanja rasti, ali da će verovatno ostati na nivou koji će vladama dati vremena za konsolidaciju budžeta i za fokusiranje na reforme koje stimulišu rast, navodi S&P.