Svijet - Srbija

Kina zadala novi udarac Evropi i SAD

Peking je kao razlog za ovu odluku naveo „nacionalnu bezbednost”.

Kina uvodi dozvole za izvoz proizvoda koji se koriste u proizvodnji poluprovodnika, najavilo je kinesko ministarstvo trgovine čime je pojačana napetost u trgovinskim odnosima sa Vašingtonom.

Nove mere kontrole izvoza sirovina za poluprovodnike stupaju na snagu 1. avgusta, a obuhvataju 14 proizvoda od galenita do germanijuma, navodi se u zvaničnom izveštaju kineskih vlasti.

Na listi se nalaze jedinjenja koja se koriste za proizvodnju poluprovodnika, integrisanih kola i tranzistora. Germanijum se još koristi u infracrvenoj tehnologiji, optičkim kablovima i solarnim ćelijama.

Ova dva elementa pažljivo su odabrana jer se koriste za izgradnju 5 G baznih stanica i solarnih panela, stavki koje su simboli visoko prioritetnih digitalnih i zelenih politika Evropske unije.

Oba se smatraju „kritičnim i strateškim" prema standardima EU, što znači da se oslanjaju na jedan izvor i izuzetno su važni za industriju u EU, ali i za evropske odbrambene potrebe, piše „Politiko”.

„Kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost i interesi, uz odobrenje Državnog veća, odlučeno je da se provedu kontrole izvoza artikala povezanih s galenitom i germanijumom", objavilo je kinesko ministarstvo trgovine.

Potez Pekinga usledio je samo nekoliko dana nakon što su čelnici EU postigli dogovor o novoj strategiji smanjenja rizika od ekonomske zavisnosti od Kini.

„Odluka Kine oko izvoza galijuma i germanijuma jasno pokazuje da će Komunistička partija pre ili kasnije navući svoje ekonomske bokserske rukavice", izjavila je Nikola Bir, potpredsednica Evropskog parlamenta i zadužena za Zakon o kritičnim sirovinama.

„Očito je da je potreban novi pristup upravljanju ekonomskim i političkim rizicima prema Kini", dodala je Bir.

Ako Kina nastavi s ograničavanjem izvoza takvih minerala, zapadne zemlje biće prisiljene da ubrzaju diversifikaciju izvora, rekao je Martijan Raser, direktor konsultantske firme  „Datena”.

Proizvodnja mikročipova je specijalizovana i razgranata po svetu. Svaki deo procesa, od vađenja sirovina, preko proizvodnje mašina za  izradu mikročipova, dizajna, do konačne proizvodnje, odvija se u različitim delovima sveta. Praktično nema države koja može sama da proizvede mikročip.

Specijalizacija u određenom segmentu proizvodnje ima smisla jer omogućuje jeftiniju i efikasniju proizvodnju nego kada jedna kompanija obavlja ceo proces.

U situaciji kada globalna trgovina nesmetano teče, kada države jedna drugoj ne uvode trgovinske barijere, prevoz je relativno jeftin i ako postoji transfer znanja, takav način proizvodnje u kojoj se svaka država specijalizuje za određeni deo proizvodnog lanca itekako ima smisla.

Problem nastaje kad prevoz postane skup i spor, kad države uvode trgovinske restrikcije na uvoz i izvoz i kada je proizvodnja u jednom delu sveta zaustavljena. Tada globalni proizvodni lanac puca, a rezultat su nestašice i rast cena.

Kako se mikročipovi danas ugrađuju u široki spektar proizvoda, od mobilnih telefona do automobila, ostale industrije su u problemu. Problemi se šire i na ostale sektore, a proizvodnja se obustavlja  zbog problema koji je nastao u jednom delu globalnog proizvodnog lanca mikročipova.

Zbog toga su SAD, EU i Kina shvatili da su postali previše zavisni od drugih država, u čemu vide pretnju, ne samo za vlastitu ekonomiju nego i za nacionalnu bezbednost. Osim ovoga, procenjuje se da će se tržište mikročipova udvostručiti do 2030. godine pa zbog toga tri glavne ekonomske sile na svetu žele da uzmu što veći deo kolača.