Svijet - Srbija

Može li se Amerika osloboditi zavisnosti od “lakog novca”?

Što se duže američka monetarna politika bude oslanjala na ubacivanje novog novca, od čega je postala zavisnik, lom će biti veći, kaže za Sputnjik advokat i konsultant Branko Pavlović.

On smatra da je dugo očekivano, nedavno obraćanje šefa američkih Federalnih rezervi (Fed) DŽeroma Pauela o daljoj sudbini politike jeftinog novca ubacivanog privredi posrnuloj pod pritiskom pandemije najavilo tek kozmetičke promene u monetranoj politici.

Pauel je najavio da će Fed, odnosno američka centralna banka, pre kraja ove godine početi da smanjuje iznos dolara koje upumpava u privredu, ali i da je do povećanja kamatnih stopa još daleko, piše Sputnjik.

Pauel je najavio da će Fed, odnosno američka centralna banka, pre kraja ove godine početi da smanjuje iznos dolara koje upumpava u privredu, ali i da je do povećanja kamatnih stopa još daleko.

Da li je Amerika zavisnik od "lakog novca"

Na pitanje šta bi to donelo na globalu, s obzirom na položaj dolara i američke privrede u međunarodnim okvirima, Pavlović je izrazio popriličnu skepsu da bi moglo da dođe do ozbiljnijeg napuštanja te monetarne politike i da je reč o kozmetičkim promenama.

Probni balon

On Pauelovu izjavu smatra vrlo izbalansiranom, probni balon koji treba da pokaže da li mogu da drže tržište pod kontrolom, pre svega cene akcija, cene zlata, kurs dolara, kako ne bi dolazilo do velikih promena i velikih krahova na berzama.

- To drugim rečima znači da će Fed ostati vrlo fleksibilan i na prve znake zaustavljanja ili slabljenja privrede on će ponovo nastaviti sa upumpavanjem novca. Kada bi zaista hteli da se vraćaju na standardne metode monetrane politike koji su uvek bili razvojno okrenuti onda bi to svakako značilo mnogo veće smanjenje novca u opticaju, mnogo veće insistiranje na povlačenju do sada plasiranog novca i na povećanju kamatnih stopa, objašnjava Pavlović za Sputnjik.

To što je Pauel izjavio znači da Amerika na duži vremenski rok neće menjati sadašnji kurs, pogotovo imajući u vidu da je 2022. godina izborna za američki Kongres i trećinu senata.

Strukturalni problemi i gubitak primata SAD

Na pitanje šta je to što će biti određujuća okolnost za vraćanje stvari u pređašnje stanje, on podseća da to nije samo stanje pre pandemije, već pre krizne 2008. godine. Od tada, kaže, slušamo kako će se stvari vratiti u pređašnje stanje.

- Meni se čini da je reč o strukturalnim problemima gubitka primata na svetskom tržištu i da SAD ne znaju kako da izađu iz jedne vrste monetarne politike koju su zagovarali da bi smanjili posledice recesije, tako da sam vrlo skeptičan da oni mogu da izađu iz toga. Sigurno bi glavni okidač bio kada bi inflacija bila na visokom nivou, a ne bi bila prolazna, kako je sada Fed procenjuje, kaže naš sagovornik.

On podseća da niz ekonomista smatra da visoka inflacija uopšte neće biti prolaznog karaktera, kako to Pauel kaže. Po oceni Pavlovića, upravo inflacija u dužem vremenskom periodu bila bi okidač koji bi ih primorao da smanje novac u opticaju i da mu se čini da će oni sigurno i skoro čitavu 2022. godinu voziti na istoj monetarnoj politici, kao i u prethodnih 13 godina.

Zavisnici - samo odlažu neizbežno

Na pitanje da li je uopšte moguće vraćanje na staro posle toliko dugog perioda, tokom koga su se i stvari u svetu i u geopolitičkoj i ekonomskoj sferi toliko promenile, on kaže da je to ne samo moguće, nego i nužno, samo što to nosi ogromne lomove u ekonomskoj, pa onda i u političkoj sferi.

- To vraćanje na staro bi u suštini bilo priznanje jedne potpuno pogrešne i ekonomske i politike u užem smislu koju vodi Amerika. Time što nisu u stanju da se otrgnu takvoj politici, zapravo, odlažu neizbežno. To dosta liči na zavisnika koji je u ovom slučaju zavisan od beskonačnog kreiranja novih novčanih masa. To samo znači da će u jednom trenutku, kada do loma dođe, on biti dublji i teži, uveren je Pavlović.

Za SAD bi, kako smatra, bilo blagodatno da su što pre krenuli na vraćanje na klasične mere monetarne politike, odustajući od, kako ih zovu, kvantitativnih olakšica. To nije ništa drugo do eufemizam za neograničeno kreiranje novih novčanih masa, od kojih je privreda dobrim delom postala zavisna i bez tog novca bi bankrotirala. A za vođenje takve politike bi neko u jednom trenutku, za godinu, dve, ili tri, morao da plati cenu, smatra Pavlović. Oni, svakako, to ne žele, i zato odlažu celu stvar, ali to beskonačno ne može da traje, samo što će lom biti mnogo veći, uveren je naš sagovornik.

Prva na udaru EU

- Oni se nadaju da će neka druga generacija morati da se nosi sa tim problemima zgrtanja bogatstva ni na čemu, čime se oni u stvari bave, ističe ovaj konsultant.

Na pitanje koga bi taj veliki lom, s obzirom na poziciju dolara i Amerike u svetu, povukao za sobom, on kaže da je to teško prognozirati, ali da će, kao i 2008. godine, glavni udarac sigurno biti na zemljama EU i zapada.

Sigurno će Azija i Australija ponovo proći mnogo bolje nego drugi, a možda je jedina nepoznanica u kojoj meri je Rusija zaštićenija nego što je bila u prethodnom periodu kada je zbog lomova na Zapadu imala recesiju, ali nešto manju od drugih.

Pavlović međutim, ističe da je u ovom trenutku nemoguće tačno prognozirati u kojoj meri će koga to da pogodi i na koga će ostavi duže negativne posledice.