Svijet - Srbija

Nemačka ima cilj, ali koliko je realan: 15 miliona električnih automobila do 2030.

Kakva je po tom pitanju situacija u Nemačkoj? Da li će i kada na putevima početi da dominiraju vozila na električni pogon?

Međunarodna izložba automobila (IAA) u Mihnenu nekada je bila "čistokrvni" automobilski sajam, ali sada u imenu nosi i dodatak: "Mobilnost" (Mobility). To znači da se IAA Mobility, koji se ove godine održava od 5. do 10. septembra, bavi i različitim aspektima održive mobilnosti.

Nemački proizvođači pokazuju kako bi trebalo da izgleda budućnost automobila: digitalna, održiva i pre svega – električna, piše Dojče vele.

Ciljevi nemačke vlade

U Nemačkoj značajno rastu i brojevi novoregistrovanih vozila isključivo na električni pogon, takozvanih BEV (Battery Electric Vehicles). U julu 2023. je, prema zvaničnim podacima, registrovano 20 odsto više električnih automobila nego u istom periodu prošle godine.

Međutim, ako se sagleda kompletna statistika, odnosno broj električnih automobila u zemlji, onda je situacija na dan 1. jula ipak bila drugačija: udeo e-automobila u ukupnom broju registrovanih vozila u Nemačkoj iznosi samo 2,4 odsto – ukupno se radi o 1,17 miliona električnih vozila.

Dakle, na nemačkim putevima oni su i dalje retka pojava.

Nemačka vlada to želi da promeni. Do 2030. bi na nemačkim putevima trebalo da se kreće najmanje 15 miliona BEV-vozila. To je cilj vladajuće, tzv. „semaforske koalicije“. Ali, prema proračunima Centra za automobilski menadžment (CAM) iz Bergiš-Gladbaha, taj cilj nije ostvarljiv.

Realno je, kažu da se do 2030. na nemačkim putevima nađe između sedam i osam miliona e-vozila. U čemu je problem?

Ferdinand Dudenhefer, direktor Centra za automobilska istraživanja (CAR), smatra da je za to naročito odgovoran "aktivizam politike podsticaja vladajuće koalicije", odnosno to što je suviše brzo smanjena premija za kupovinu električnog automobila.

Naime, od 1. septembra ove godine zahtev za dobijanje tzv. "eko-bonusa" mogu da podnose samo fizička lica. Firme, ali i samostalni preduzetnici, to više ne mogu. A od iduće godine nemačke vlasti će subvencionisati samo ona vozila čija cena iznosi maksimalno 45.000 evra.

Već početkom ove godine nadležno Ministarstvo privrede ukinulo je premije za Plug-In hibride. To je bila greška, smatra Dudenhefer: "Ministar privrede Habek (Zeleni) tako nemačkim proizvođačima uništava posao s elektro-automobilima u Nemačkoj", ocenjuje on.

Stručnjaci kritikuju nemačku vladu i zbog toga što vlasti, za razliku od nekih drugih zemalja Evropske unije, ne subvencionišu takozvane "mikro-automobile", odnosno električna vozila koja su (bez putnika i bez baterije) teška maksimalno 450 kilograma i imaju maksimalnu snagu od 15 kilovata.

Problemi sa infrastrukturom

Veliko "gradilište" na putu u električnu budućnost u Nemačkoj je i infrastruktura za punjenje e-vozila. Prema zvaničnim podacima, u Nemačkoj je 1. juna ove godine bilo tačno 92.672 javno dostupnih punionica za e-automobile. Od toga je otprilike samo svaki peti punkt bio za brzo punjenje baterija.

Ako bi broj stanica za punjenje električnih vozila trebalo da prati tempo povećanja broja registrovanih elektro-vozila, to bi značilo da u idućim godinama broj punionica mora da se poveća nekoliko puta.

Ali, stvari napreduju suviše sporo, uprkos brojnim inovacijama energetskih kompanija, a i samih proizvođača vozila. Pa i uprkos činjenici da je savezna nemačka vlada objavila svoj "masterplan" za poboljšanje infrastrukture.

Baš povodom sajma IAA u bavarskoj prestonici Minhenu, savezna vlada najavljuje ofanzivu po tom pitanju – i to jednom novom merom. Savezno ministarstvo saobraćaja, koje vodi Folker Vising (FDP), na raspolaganje stavlja 500 miliona evra.

Od 26. septembra građani će moći da podnesu zahtev za isplatom subvencija od oko 10.000 evra, po uslovom da mogu da dokažu da poseduju elektro-automobil u kombinaciji sa instaliranim fotonaponskim sistemom, odnosno baterijom za skladištenje električne (solarne) energije.

Ipak u toj priči ima jedna "kvaka": tehnika mora da bude kompletno nova. U praksi to znači da će od nje moći da profitiraju samo vlasnici nekretnina, odnosno kuća, koji na svom krovu mogu da instaliraju solarne panele.

Inflacija koči električnu mobilnost

Dugačak je spisak izazova koje bi trebalo rešiti na putu ka masovnijem korišćenju e-automobila i proboja elektro-mobilnosti. Tu je i pitanje sirovina za baterije. One se vade uglavnom u zemljama van Evrope.

Automobilski šefovi zato već odavno upozoravaju na zavisnost od na primer Kine, i ispituju mogućnosti preuzimanja suvlasničkog udela u rudnicima u kojima se eksploatišu te sirovine.

Kočnica za brže širenje e-mobilnosti je i inflacija. Hildegard Miler, predsednica Udruženja nemačke automobilske industrije (VDA), koje i organizuje sajam u Minhenu, izjavila je: "Visoka inflacija i brige oko konjunkturnog razvoja – sve to muči ljude. U takvoj situaciji se dvaput razmisli pre nego što se nabavi nov automobil."

Ipak, uprkos svim izazovima i problemima, nova tehnologija je u Evropi osuđena na uspeh. Poznati su i vremenski rokovi. Od 2035. u Evropskoj uniji više neće smeti da se prodaju nova vozila koja kao pogonsko gorivo koriste dizel ili benzin.

Kineska konkurencija

I upravo je to jedan od razloga zbog kojeg kineski proizvođači "ciljaju" na evropsko tržište. Kina je proteklih godina bila pre svega ogromno tržište za plasman novih vozila, odnosno zemlja u kojoj su brojni proizvođači, pa i oni iz inostranstva, otvarali svoje proizvodne pogone.

Danas, međutim, kineski koncerni sa svojim brojnim novim modelima prodiru na evropsko tržište. Na sajmu IAA Kinezi tako predstavljaju čitav niz noviteta, na primer ambiciozna firma BYD (Build Your Dreams), koja je nedavno preuzela vodeću poziciju na kineskom tržištu, sada svoja vozila želi i da izvozi – između ostalog i u Evropu.

"Kinezi stižu u Evropu. I biće mnogo brži nego što su recimo bili Korejci ili Japanci", prognozira Dudenhefer.

On očekuje velike promene na evropskom tržištu i dodaje da je samo pitanje vremena kada će Kinezi na tlu Evrope početi da otvaraju fabrike.

"Opušteni" Nemci

Nemački proizvođači na konkurenciju sa Dalekog istoka i njihove nove modele gledaju prilično opušteno. Oliver Cipte, prvi čovek BMW-a, tako kaže:

"Oni (kineski proizvođači) sada dolaze ovamo, baš onako kako smo mi pre 20 godina išli u Kinu, i tamo gradili fabrike. Bio bi snažan signal kada bi ovde i podigli svoje fabrike, jer bi to značilo da su ovde dobri uslovi, da se i ovde mogu kreirati nova radna mesta. Ja sam tu relativno opušten, jer se BMW uvek nalazi u tržišnoj utakmici."

Šef Volkswagena Oliver Blume poredi to sa sportskim takmičenjem:

"Što je takmičenje bolje, to znači da i ja sam moram da budem bolji. A na kraju krajeva, to je uvek u interesu mušterija."

Od intenziviranja tržišne utakmice profitiraće oni koji budu kupili elektro-automobile. A tako se i ubrzava transformacija ka elektromobilnosti. Sad još samo da država kreira uslove kako bi prelazak na automobile s baterijom bio atraktivan i kako bi se tako omogućio proboj elektro-mobilnosti.