Svijet - Srbija

Nemačke banke počele da odbijaju novac štediša

Ko ne pristane na najavljenu zateznu kamatu od 0,5 odsto ili dobrovoljno ne smanji iznos na svom računu, može očekivati ​​da štedionica novac prisilno prenese na lokalni sud, gde će biti deponovan do daljnjeg.

Banke ne znaju gde će sa novcem. Sa ograničenim načinom života koji je nametnula epidemija i svime što je povezano s njom, oni koji prošle godine zbog zatvaranja i pada ekonomije nisu ostali bez prihoda, počeli su da gomilaju novac koji ne mogu potrošiti toliko koliko smo navikli iz pretpandemijskog razdoblja.

Novac je tako postao trošak za banke. Od juna 2014. Evropska centralna banka insistira na negativnim kamatnim stopama, što znači da banke zapravo plaćaju kako bi zadržale novac. To im naravno ne odgovara, pa se barem deo tih troškova prenosi na njihove korisnike.

Od pretprošle godine negativna kamatna stopa Evropske centralne banke iznosi oko pola procenta i nema izgleda da u dogledno vreme skoči na pozitivnu stranu.

Banke su se u početku opirale ležarinama za fizička lica – čak i povećanjem drugih bankarskih naknada, ali sada je ležarina postala stvarnost za sve.

Tako, prema podacima lokalnih udruženja potrošača, najmanje 260 nemačkih banaka naplaćuje pojedincima naknade za čuvanje novca, a granični iznosi vrlo su različiti – od prvog evra do pola miliona evra. U martu prošle godine, neposredno pre početka pandemije u Evropi, ovaj je broj bio znatno manji – 57. Ležarine se uglavnom kreću između četiri i šest desetina procenata godišnje.

List Bild ovim povodom zaključuje kako se završava važan period nemačke kulture koji je doneo prosperitet zemlji i njenim građanima.

"Odgojeni smo da štedimo, sada smo kažnjeni zbog štednje", zaključuje list.