"Građani Nemačke gomilaju ogromne sume novca tokom krize", piše nemački javni servis Tagesšau. I izgleda će to tako da se nastavi, jer ni ekonomisti ni finansijska scena ne predviđaju skori značajniji rast potrošnje.
Na prvi pogled, ekonomska kriza usled korone ima paradoksalnu posledicu - mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana. I - tome se ne nazire kraj. Odnosno, ne predviđa se neki kratkoročni preokret, u pravcu veće potrošnje, piše Dojče Vele.
"Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra", prenosi Tagesšau statistike u martovskom mesečnom izveštaju.
"U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi, Institut Ifo sa sedištem u Minhenu povećanje ušteđevine u 2020. procenjuje na 100 milijardi evra - i pretpostavlja da će ta suma u prvom kvartalu nastaviti da raste".
"Mislim da ćemo do sredine godine imati sličnu situaciju kao i cele prošle godine", kaže Jirgen Gros, predsednik asocijacije GVB, a prenosi Tagesšau.
Osim toga, tokom pandemije korone znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.
"Kao rezultat korona-krize, potražnja za gotovinom na našim mašinama opala je za 75 procenata", rekao je Kersten Trojanus, izvršni direktor operatora bankomata IC Cash za Velt am Zontag.
Oko 1.000 od 5.000 bankomata ovog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a 200 do 300 je potpuno demontirano, prenosi Dojče vele.
Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom, piše ovaj list. U Komercbanci, na primer, kažu:
"U proteklih dvanaest meseci zabeležili smo prosečan pad potražnje za gotovinom između deset i 15 procenata".
Štedionice su prošlog proleća konstatovale kratkotrajni juriš na bankomate. Neki potrošači su se u početku bojali da možda neće biti dovoljno gotovine tokom pandemije. Kada su se njihove sumnje pokazale neosnovanim, potražnja za gotovinom se normalizovala, završava Velt am Zontag.