Novi američki predsednik Džozef Bajden je američkim glasačima ponudio radikalno drugačiju viziju američke energetske politike od politike Donalda Trampa.
Ona je usmerena na rešavanje pretnje klimatskim promenama, a ta nova politika imaće nekoliko glavnih posledica.
To se navodi u analizi konsultantske kuće Vud Makenzi, globalne grupe za istraživanje i savetovanje o energetici, hemijskoj industriji i rudarstvu, koja je takođe poznata kao Vudmak (WoodMac).
Kako prenosi SEEbiz, u analizi se ističe da će Bajden ući u Belu kuću sa ciljem postavljanja SAD na kurs "neto nula" emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, te vratiti SAD u Pariski klimatski sporazum.
Upozorava se, međutim, i na velike šanse da republikanci zadrže kontrolu nad Senatom i ograniče ostvarivanje Bajdenovih energetskih ciljeva.
Potpredsednik konsultantske kuće Vud Makenzi Ed Kruks kaže da će ključni uticaj na oblikovanje američke energetske industrije verovatno imati tržišna kretanja, baš kao i za vreme Baraka Obame i Donalda Trampa, ali i navodi da će promena savezne vlade imati neke značajne posledice.
Prva koju navodi su podsticaji za morske vetroelektrane.
Istovremeno, Kruks očekuje ograničenja za sektore nafte i gasa i podseća da se Bajden obavezao na strože izdavanje federalnih dozvola za nove naftno-gasne projekte na javnim zemljištima i vodama.
Bajden planira da nametne i strože standarde uštede goriva, što će, kako se ocenjuje u analizi, pomoći prodaji električnih automobila.
Do 2030. godine na američkim putevima moglo bi biti četiri miliona električnih vozila kao rezultat tih standarda, gotovo 60 odsto više nego u slučaju ostanka na snazi pravila Trampove administracije.
Međutim, kako se dodaje, uticaj tih kretanja na američku tražnju za gorivom u ovoj deceniji biće minimalan, jer četiri miliona električnih vozila predstavlja samo oko 1,5 odsto od ukupno 275 miliona vozila, koja se očekuju na američkim putevima 2030. godine.
Iako je Bajden oštro kritikovao Trampovu odluku o izlasku SAD iz međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu i obećao promenu pristupa, to ne znači da će brzo početi da ublažava sankcije koje su uvedene od 2018. godine, smatra konsultantska kuća Vud Makenzi.