Retki metali nezamenjivi su u proizvodnji čipova, zelenih tehnologija i električnih vozila. Za najtraženiji litijum, poznat kao "bela nafta", zemlje prave strateške nacionalne planove i na svetskom tržištu već je vidljivo rivalstvo: po rezavama litijuma prednjače Bolivija, Argentina, Sjedinjene Države i Čile, dok je Kina za sada vodeći potrošač.
Bolivija, prva u svetu po rezervama litijuma, ovog meseca objavila je najnovije podatke o nalazištima i sa jednom kineskom i jednom ruskom kompanijom potpisala ugovore za eksploataciju - od 2025. izvoziće 50 tona godišnje. Traga i za novim partnerima.
"Dobra vest, vest koja će sigurno imati međunarodne efekte jer će našu zemlju učvrstiti kao prvu po svetskim rezervama litijuma na planeti. A to je da danas na teritoriji Bolivije imamo ne 21, već 23 miliona tona litijuma", kaže Luis Arse, predsednik Bolivije.
Čile je na četvrtom mestu po rezervama litijuma. Istraživanje, iskopavanje i proizvodnju komponenti za baterije za električne automobile stavljaju pod državnu kontrolu.
Lokalno stanovništvo na severu zemlje, gde su nalazišta, pruža otpor. I dok jedni traže veći profit, drugi ne žele eksploataciju litijuma.
"Važno je imati veće učešće u rudarstvu. Ali, ovo će biti prihvaćeno i priznato ako vlada smatra da je narod strateški partner“, ističe Jermin Baskez, predsednik Tokonaoa.
Fransisko Mondaka, savetnik za životnu sredinu u Čileu napominje da se ta zemlja nalazi u najsušnijoj pustinji.
“Zamena vode i vegetacije koju imamo za litijumsku bateriju ostaviće nas bez ičega“, tvrdi Mondaka.
Predsednik Čilea, Gabrijel Borić ukazuje da je to nešto što će zajednički definisati.
“Osećam da je u zajednici velika zabrinutost, ali i spremnost za razgovor. Ne možemo biti sigurni da neće biti bilo kakvog uticaja", kaže Borić.
Najveći svetski proizvođači litijuma su Australija, Čile, pa Kina, koja i dominira u potrošnji.
"Litijum je važna sirovina za nove industrije, proizvodnju automobila i energetiku. U 2022. kineska potrošnja litijuma premašila je 500.000 tona, što čini 81 posto ukupne svetske potrošnje“, ističe Džu Lihung, generalni direktor berze za nove sirovine u Kini.
U Evropskoj uniji litijum se za sada samo istražuje i još nema eksploatacije. Zakonom o kritičnim sirovinama Brisel pokušava da smanji zavisnost od kineskog uvoza i podstakne proizvodnju u zemljama članicama - do kraja decenije i da 15 posto potreba podmiri sopstvenom proizvodnjom litijuma.