Najlakši način da se izazove finansijska kriza i uruši američka ekonomija je taj da se saveznoj vladi ne omogući servisiranje duga. To bi bila epska, neiznuđena greška, a cenu bi platili milioni Amerikanaca, ocenjuje televizija Si-En-En u današnjem prilogu.
Pa ipak, o tom riskantnom scenariju se ponovo razmišlja.
Ako Kongres ne podigne limit za savezno zaduživanje, federalna vlada će najverovatnije sledećeg meseca ostati bez novca i finansiranja vanrednih mera, upozorila je ministarka finansija Dženet Jelen u pismu upućenom američkim zakonodavcima u sredu.
Ukratko, neizvršavanje obaveza bi dovelo do ekonomske kataklizme. Kamatne stope bi skočile, udar na berze bio bi kraterski, penzioni računi bi bili nokautirani, vrednost dolara bi erodirala, a finansijska reputacija SAD-a kao svetske velesile bila bi narušena.
"To bi bio finansijski Armagedon. Potpuna je ludost čak i razmišljati o ideji da ne otplaćujemo dug na vreme", rekao je za Si-En-En Mark Zandi, glavni ekonomista u agenciji Mudis Analitiks.
Zakonodavci u Vašingtonu ponovo se igraju s američkom kreditnom sposobnošću, navodi CNN i dodaje da je put za podizanje gornje granice zaduživanja neizvestan.
Kongres u prošlosti podizao limit glasovima obe stranke, ali je lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel obećao u julu da republikanci ovog puta neće glasati za to.
Izvršni direktor "JP Morgan Čejsa" (JPM) Džejmi Dimon apelovao je na zakonodavce tokom obraćanja u maju da ni ne pomišljaju da ne odobre povećanje limita, naglasivši da bi stvarno neizvršavanje dužničkih obaveza "moglo da izazove momentalnu, doslovno kaskadnu katastrofu neverovatnih razmera i da nanese 100-godišnju štetu Americi".
Jelenova je u pismu Kongresu konstatovala da istorija pokazuje da čekanje "do poslednjeg trenutka" na odluku o suspendovanju ili povećanju limita za zaduživanje "može naneti ozbiljnu štetu" poslovnom i potrošačkom poverenju, povećati troškove zaduživanja na teret poreskih obveznika i naškoditi američkom kreditnom rejtingu.
"Odlaganje, koje dovodi u pitanje sposobnost savezne vlade da izvršava sve svoje obaveze, verovatno bi nanelo nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji i globalnim finansijskim tržištima", napisala je Jelenova.
Neizvršavanjem obaveza Sjedinjenih Država podrili bi se temelji savremenog globalnog finansijskog sistema.
"Mi plaćamo naše dugove. To je ono što razlikuje Sjedinjene Države od skoro svake druge zemlje na planeti", kaže Zandi iz Mudisa i dodaje da Vašington upravo zato uživa pogodnosti jeftinog zaduživanja.
Međutim, neispunjavanje obaveza primoralo bi rejting agencije da smanje kreditni rejting SAD-a, čime bi povoljni uslovi zaduživanja bili zbrisani.
Si-En-En podseća da su berze pale 2011. godine kada je zbog odluke Kongresa o ograničavanju zaduživanja, agencija Standard & Purs snizila američki kreditni rejting.
Rast troškova zaduživanja bi Vašingtonu znatno otežao finansiranje infrastrukturnog plana, borbu protiv klimatske krize ili borbu protiv budućih recesija. A refinansiranje skoro 29 biliona dolara postojećeg duga Amerike postalo bi za toliko skuplje. Rashodi za plaćanje kamata, koji su u fiskalnoj 2020. godini iznosili 345 milijardi dolara, brzo bi nadmašili iznos koji Vašington troši na odbranu, zaključuje se u analizi Si-En-Ena.