Svijet - Srbija

Subvencija od 43 milijarde evra evropskoj industriji čipova

„Evropa je kontinent na kojem su počele svi industrijske promene. Evropa može da postane i domovina sledeće industrijske revolucije”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljujući ambiciozan cilj Brisela, piše Dojče vele, a prenosi Tanjug.

Ona, pri tome, misli na razvoj, a pre svega na proizvodnju poluprovodnika, odnosno čipova, a osim toga, planira se da pravila o pružanju državne pomoći industriji poluprovodnika postanu fleksibilnija. Pomoću državne podrške i jeftinih kredita za male startapove, trebalo bi da se stvori „eko-sistem” za razvoj čipova visokog kapaciteta i njihovu proizvodnju u Evropi.

„Ne radi se samo o velikim kompanijama i velikim zemljama-članicama, već i o manjim firmama svuda u Evropi koje bi učestvovale u procesu proizvodnje”, rekla je u Briselu komesarka EU za tržišnu konkurenciju Margret Vestager prilikom predstavljanja Zakona EU o poluprovodnicima.

Evropska unija na globalnom tržištu čipova ima udeo od samo 10 odsto. Prema planovima, u idućih osam godina to bi trebalo da poraste na 20 procenata. S obzirom na to da će se svetska potražnja za poluprovodnicima do kraja ove decenije udvostručiti, proizvodnja bi u EU morala praktično da bude učetvorostručena kako bi se ostvario taj cilj, izračunao je komesar za industriju Tjeri Breton.

Novost u najavljenom zakonskom paketu EU jeste to da bi Komisija ubuduće u slučaju „zastoja” u snabdevanju čipovima, na primer za potrebe automobilske industrije kao tokom prošle godine, mogla da proglasi svojevrsno „vanredno stanje” po pitanju čipova. U tom slučaju bi Komisija mogla da prisili one firme koje su dobile subvencije da svoje proizvode prodaju isključivo u Evropi, odnosno da čipovima snabdevaju određene privredne grane.

„Trebalo bi da budemo veoma oprezni oko moguće kontrole izvoza čipova”, naglasila je komesarka Vestager. Evropska komisija bi, kako je rečeno, na tržištu mogla da nastupi i kao kupac čipova , s ciljem da se osigura snabdevanje.

Zakonom o čipovima EU se uključuje u globalnu utakmicu podsticanja proizvodnje poluprovodnika u kojoj učestvuju i Kinezi i Amerikanci. Amerika planira da sa oko 52 milijarde dolara subvencioniše proizvodnju delova za računare u toj zemlji. A Kina će u svoje državne firme za istraživanje i razvoj da „upumpa” čak 150 milijardi dolara.

„Evropa nije izgubila tu trku. U nekim važnim segmentima smo dosta jaki”, smatra Luk van de Hove, šef vodećeg evropskog istraživačkog instituta za proizvodnju poluprovodnika „Imec” u belgijskom Luvenu.

Evropska unija je, naime, svetski lider u sektoru proizvodnje i razvoja mašina koje na silicijumske pločice nanose i „raspoređuju” sićušne čipove. Uz to, Evropa je ta u kojoj se proizvode neke hemikalije i gasovi koji su potrebni za proizvodnju čipova.

„Ne mislim da je neophodno raditi sve sam, ali jeste neophodno da se ojača pozicija Evrope i, s druge strane, da se kreira zavisnost drugih od Evrope”, kaže Van de Hove za Dojče vele.

U poslednjih 30 godina u svetu su se uspostavili komplikovani i globalni lanci snabdevanja. Najveći proizvođači danas se nalaze u Aziji, a to su Tajvan, Južna Koreja i Kina. Finalizacija proizvodnje čipova obavlja se gotovo isključivo na Dalekom istoku. Razvoj novih čipova velikog kapaciteta koncentrisao se u Americi i jednim manjim delom u Evropi.

Cilj Evropske komisije jeste da „preseli” kompletan proizvodni lanac u Evropu, naglasila je komesarka EU Margrete Vestager.

Kako bi Evropa strateški postala nezavisnija, potrebno je odvojiti se od Kine, smatraju Jan-Peter Klajnhans i Džon Li iz berlinske fondacije „Nova odgovornost”. Oni u svojoj analizi napominju da Kina po tom pitanju ima određenu prednost – poseduje važne rezerve retkih metala bez kojih proizvodnja čipova nije moguća. Ujedno dodaju da bi Kina, ako bi napala Tajvan gde se nalaze najveći svetski proizvođači poluprovodnika, mogla da prouzrokuje ogromnu krizu u proizvodnim lancima.