Austrijski koncern Svarovski odlučio je da zamrzne svoje poslovanje u Rusiji.
"Zbog kompleksne situacije u regionu i rastuće zabrinutosti zbog trenutnog stanja je Svarovski odlučio da svoje direktne aktivnosti u Rusiji privremeno zamrzne", saopšteno je iz kompanije.
Usled ove godine biće privremeno zatvorene 12 prodavnica i onlajn radnja, te će do daljeg biti i obustavljene isporuke u Rusiju.
Istovremeno kompanija je saopštila da će porodice 80 zaposlenih podržati i osigurati drugo zaposlenje.
Šel neće kupovati ruski gas i naftu, zatvara pumpe u Rusiji
Britanski energetski div Šel saopštio je danas da će prestati da kupuje rusku naftu i prirodni gas, zatvoriti svoje benzinske pumpe, prekinuti poslove s avio gorivom i sve druge operacije u toj zemlji zbog međunarodnog pritiska na kompanije da prekinu sve veze zbog ruskog napada na Ukrajinu.
Šej je naveo u saopštenju da će se "postepeno" povući iz svih ruskih poslova sa ugljovodonicima, uključujući sirovu naftu, naftne derivate, prirodni gas i tečni prirodni gas, prenosi agencija AP.
Odluka je doneta u trenutku kada rastuće cene nafte potresaju svetska tržišta i samo par dana nakon što je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kritikovao Šel navodeći da je saznao da je ta kompanija u petak ''diskretno'' kupila naftu od Rusa, optuživši je za nastavak saradnje s vlastima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kuleba je u poruci na Tviteru napisao:''Jedno pitanje za Šel: zar vam ruska nafta ne miriše na ukrajinsku krv?'', navodi američka agencija.
Vrlo smo svesni da naša prošlonedeljna odluka da kupimo rusku sirovu naftu koja će se prerađivati u benzin i dizel - iako je vođena pre svega našim razmišljanjem da se obezbedi sigurno snabdevanje - nije bila ispravna i žao nam je zbog toga'', izjavio je glavni izvršni direktor Šela Ben van Berden.
Prema njegovim rečima, profit od ograničenih, preostalih količina ruske nafte koje će kompanija preraditi biće usmeren u poseban namenski fond.
Rusija pretekla Iran po broju firmi i osoba pod sankcijama
Posle talasa restriktivnih mera koje su poslednjih dana preduzele zapadne zemlje, Rusija je postala svetski lider po broju ljudi pod sankcijama, pretekavši Iran po tom pokazatelju, pokazuje statistika.
Kako prenosi Blumberg, pozivajući se na podatke iz baze podataka o sankcijama Castellum.ai, od 22. februara uvedeno je 2.778 novih ograničenja protiv ruskih pravnih i fizičkih lica, a njihov ukupan broj je dostigao 5.530.
To je više od Irana, gde je pod sankcijama 3.616 pravnih i fizičkih lica, uglavnom zbog nuklearnog programa i navodne podrške terorizmu.
Slede Sirija sa oko 2.600 i Severna Koreja sa oko 2.100 fizičkih i pravnih lica kojima su uvedene restriktiivne mere.
Ogromna većina sankcija protiv Rusije od 22. februara uvedena je protiv pojedinaca - 2.427, prenosi Interfaks.
Pravnim licima su izrečene 343 mere. Najaktivnije u uvođenju sankcija Rusiji bile su Švajcarska sa 568, EU sa 518, Francuska sa 512 i SAD sa 243.