Globalni tokovi doznaka ostali su 2020. godine iznenađujuće snažni nasuprot pesimističnim projekcijama, jer su obimna državna sredstva podrške građanima omogućila imigranatima da u džepu imaju dovoljno novca za slanje bližnjima u domovini, pokazuje izveštaj Svetske banke (SB).
Ovaj međunarodni kreditor je u aprilu prošle godine predviđao pad doznaka od 20 procenata, ali su one na kraju godine bile za samo 1,6 posto ili osam milijardi dolara nego godinu ranije, i iznosile su 540 milijardi dolara, navodi se u izveštaju SB, a prenosi agencija "Blumberg".
Poređenja radi, doznake su tokom finansijske krize 2009. godine pale za 4,8 procenata, napominje se u analizi.
"Otpornost tokova doznaka je izvanredna. Doznake pomažu da se zadovolje povećane potrebe za podrškom raspoloživim prihodima porodica. One se više ne mogu tretirati kao 'sitnica'", ocenio je Dilip Rata, glavni autor izveštaja.
Latinska Amerika i Karibi zabeelžili su posebno snažan priliv doznaka zahvaljujući ogromnoj američkoj državnoj potrošnji za očuvanje radnih mesta i čekovima s direktnom novčanom pomoći stanovnicima.
S druge strane, oštar pad doznaka u podsaharskoj Africi od 12,5 posto uglavnom je rezultat pada iznosa novca za 28 procenata koji je dijaspora poslala u Nigeriji, dodaje se u izveštaju.
Svetska banka predviđa da će ove godine doznake porasti za 2,6 odsto, na 553 milijarde dolara, a dogodine za 2,2 procenta, na 565 milijardi dolara, prenosi njujorška agencija.