Svijet - Srbija

Svetski ekonomski forum u Davosu sa sloganom "Istorija na prekretnici"

Dugotrajna pandemija, divljanje inflacije, pad berzi i rat u Ukrajini turobna su stvarnost zbog koje se ovogodišnji WEF-a održava pod nazivom "Istorija na prekretnici".

Ne samo da je drugačiji globalni ekonomski i geopolitički ambijent u kojem se održava skup, već su i vremenski uslovi promenjeni. Umesto uobičajenog snega i oštrog januarskog vazduha, majski Davos prati kiša, pa je WEF u pakete dobrodošlice za učesnike uključio kišobrane umesto krampona, prenosi "Blumberg".

Lista gostiju je takođe kraća za više stotina imena, a upadljivo je odsustvo mnogih titana iz sveta finansija, poput šefova Goldman Saksa, JPMorgan Čejsa, Blek Roka, a izostao je i kontingent ruskih superbogataša, od kojih su neki, koji su prisustvovali forumu 2020, sada pod sankcijama. Njujorška agencija napominje da je odsutno i mnogo poslovnih magnata iz Kine.

Istovremeno, Rojters piše da je Rusija po pravilu imala svoju kuću na Svetskom ekonomskom forumu za poslovne lidere i investitore, a da su ove godine ukrajinski umetnici preuredili prostor u glavnoj ulici u Davosu u "Rusku kuću ratnih zločina" s fotografijama bede i razaranja. Rusija negira optužbe za ratne zločine u sukobu

Učesnicima WEF-a će se, kako navodi britanska agencija, putem video linka obratiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a među govornicima su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački kancelar Olaf Šolc i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Osim ukrajinske krize, oporavak nakon pandemije, borba s klimatskim promenama, budućnost rada, korišćenje novih tehnologija su među temama o kojima će se razgovarati u Davosu.

Na poslovnom planu, diskusije na WEF-u će se verovatno fokusirati na pogoršanje situacije na finansijskim tržištima i pogoršanje globalne ekonomije.

Uprkos svemu, očekuje se da će skup privući oko 2.000 posetilaca. Među njima će biti i oko 90 bogataša sa "Blumbergove" liste milijardera, uključujući filantrope Bila Gejtsa i Džordža Soroša, mogula hedž fondova Reja Dalija i Indijca Gautama Adanija, koji je ove godine usled naglog skoka ličnog bogatstva postao šesta najbogatija osoba na svetu.

Šef IEA: Visoke cene nafte su rizik za ekonomski oporavak

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol ocenio je danas da visoke cene nafte predstavljaju rizik za ekonomski opravak širom sveta, a posebno za zemalje u razvoju koje su zavisne od uvoza nafte.

„To je veliki rizik, zajedno sa cenama hrane koje su veoma, veoma visoke, što bi moglo da bude okidač koji će svet gurati korak po korak u recesiju.”, reako je Birol u interjuu za CNBC na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Usled povećanjih geopolitičkih tenzija nakon ruskog napada na Ukrajinu i kontinuirane zabrinutost u pogledu ponude, cena nafte tipa Brent se trenutno kreće oko 113 dolara po barelu.

Povodom izazova sa kojima se tržišta mogu suočiti u narednim mesecima, Birol je izrazio nadu da napregnutu situaciju s ponudom ublažiti veće isporuke iz Sjedinjenih Država, iz Brazila, Kanade i da će one biti praćene povećanjem ponude iz zemalja ključnih proizvođača na Bliskom istoku i drugim delovima sveta.

„Ostaje nam da se nadamo da će kineska tražnja za naftom ostati veoma slaba. U suprotnom, ako se Kina vrati uobičajenom nivou potrošnje nafte, i ako se obnove trendovi rasta potražnje za naftom na tržištima, onda ćemo imati veoma teško leto širom sveta", rekao je Birol.

Kineska potražnja za naftom oslabila je poslednjih meseci pošto je zemlja uvela niz strogih mera karantina u nastojanju da obuzda širenje kovida-19.

Upitan o „ogromnoj“ dobiti koju ostvaruju mnoge naftne i gasne kompanije, Birol je izneo podatak da „u poslednjih pet godina, industrija nafte i gasa beležila prihod od oko 1,5 biliona dolara u proseku, a ove godine će taj iznos dostići 4,0 biliona američkih dolara što je skok za više od dva puta iznad ranijeg nivoa“.

Dodao je da nisu samo kompanije zaradile novac već i države, pominjući pri tome Saudijsku Arabiju, Irak, Iran, Rusiju, Angolu i Nigeriju.

„Taj novac bi, po mom mišljenju, trebalo da se uloži u povećanje kapaciteta kako bi se zamenili ruska nafta i gas kao tradicionalni resursi. Ali, iskreno se nadam da će deo sredstava takođe otići na čistu energiju, čiste i sigurne energetske tehnologije, od solarne do vetroenergije, kao i na tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika, proizvodnju vodonika", reako je Birol.