Tema - Srbija

Bankari najavljuju: Rate malo povoljnije u narednoj godini

U sledećoj godini, kako najavljuju bankari, kamate na dinarske kredite neće se bitnije menjati. Očekuje se blaži pad u skladu sa kretanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za ove zajmove sa promenljivom kamatom, ali ne više od jedan odsto. To je gotovo simbolično s obzirom na to da su kamate na dinarske gotovinske i potrošačke kredite od 22 do 30 odsto, a na dozvoljeni minus od 27 pa i do 40 odsto na godišnjem nivou.

U poslednjih godinu dana, najtraženiji su upravo kratkoročni zajmovi u domaćoj valuti, jer za njih nisu potrebni ni depozit niti učešće. Banke su odobrile oko 190 milijardi dinara gotovinskih i nešto više od 38 milijardi potrošačkih pozajmica.

- Kamate na kredite u 2014. godini neće značajnije pasti, i može se očekivati njihovo umereno smanjenje oko nivoa prosečnog godišnjeg pada kamata u minulih pet godina, koji je iznosio 0,8 odsto - smatra generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

- U situaciji kada imamo veliki broj nenaplativih kredita, obaveznu rezervu od 30 procenata, uz kreditni rejting BB minus i referentnu kamatnu stopu od 10 procenata, vrlo je teško očekivati neki dramatičan pad kamatnih stopa. Može da se očekuje postepeno snižavanje kamatnih stopa u razmeri koja je zabeležena na godišnjem nivou u poslednjih pet godina, u skladu sa promenama faktora koji utiču i na kretanje kamata na bankarske kredite.

Ovo u suštini znači da se ne možemo nadati ni povoljnijim dinarskim stambenim zajmovima, koji su simbolično zaživeli pre tri godine. Ove pozajmice i dalje drže kamatu od 21,40 odsto godišnje! Zbog toga su do sada odobrena samo dva dinarska stambena zajma.

Zajmovi u evrima

Evropska kamatna stopa euribor, od koje i kod nas zavisi cena kredita u evrima, sve više pada, ali banke u Srbiji i dalje prodaju kratkoročne gotovinske evrokredite sa depozitom od 30 odsto i kamatom od 12 do 30 odsto. Najjeftiniji su auto-krediti sa kamatom od 5,50 do 16 odsto. Najskuplji gotovinski sa kamatom od 16 do čak 30 odsto. Banke se, kako kažu, na ovaj način štite od deviznog rizika.