Tema - Srbija

Banke vraćaju preplaćene kamate

Svi građani koji su poslednjih godina uzimali bilo kakve kredite od banaka, a tokom otplate im je rata rasla, trebalo bi da pogledaju svoje ugovore, jer postoji mogućnost da banka sada njima duguje.

I to se ne odnosi samo na one koji su se zaduživali u švajcarcima, nego na pozajmice u svim valutama uključujući i kreditne kartice i dozvoljeni minus.

Pravo na nadoknadu imaju svi oni koji u ugovorima imaju odredbu kojom je banka nagovestila mogućnost podizanja kamata u skladu sa promenom poslovne politike, tržišnih uslova ili drugih neodredivih elemenata.

Do sada se u javnosti o ovoj mogućnosti govorilo uglavnom kada je reč o zaduživanju u švajcarskim francima, međutim kada je stigla i prva pravosnažna presuda jednog nezadovoljnog klijenta kome je banka morala da vrati novac, postalo je jasno da je oštećenih mnogo više. 

Posebno od kada je Narodna banka Srbije donela dve preporuke u kojima sugeriše bankama da idu u vansudska poravnanja pošto je jasno da će ih klijenti dobiti na sudu, kako bi izbegli dodatne troškove.

– Preporuka BAN 001 odnosila se na švajcarce, a BAN 002 na zaduživanje u svim drugim valutama. Ova druga nije bila najavljivana od strane NBS i zato je bila prijatno iznenađenje za sve korisnike bankarskih usluga koji su pretrpeli štetu jednostranim povećavanjem kamate, bez obzira na vrstu pozajmice ili njenu indeksiranost u nekoj od valuta (evro, franak ili dinar) – kaže Dejan Gavrilović, predsednik Potrošačke organizacije „Efektiva”.

Konkretno, bankama je preporučeno da izračunaju iznos kamate koji je preplaćen po osnovu primene neodredivih elemenata kamatne stope od trenutka zaključenja takvog ugovora do stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Te iznose trebalo bi, savetuju bankama, odbiti od trenutnog iznosa glavnice kredita bez ikakvih troškova po klijenta.

Kako kaže Gavrilović, nedugo po objavljivanju preporuka, NBS i Udruženje banaka Srbije su se oglasili i saopštili da su ih banke prihvatile i da će krenuti sa njihovom primenom. Ipak, tvrdi on, nisu sve banke prihvatile preporuku BAN 002, već samo one koje su plasirale najviše tih kredita, odnosno one protiv kojih je podneto najviše tužbi pred sudom u Beogradu.

I one koje se nisu oglušile, a to su tri sa najviše odobrenih kredita u švajcarskim francima, pronašle su različite modele obeštećenja klijenata.

– Jedna je samoinicijativno, bez potpisivanja ikakvih aneksa ugovora, klijentima od glavnice kredita odbila određene iznose novca, bez jasno prikazane kalkulacije, a po našim proračunima i bez zatezne kamate, na koju klijent ima pravo, podjednako kako je plaća kada banci kasni sa uplatom rate. Druga je uradila slično, ali je prethodno klijentima slala predlog za vansudsko poravnanje – objašnjava Gavrilović i napominje da je u trećem slučaju jedna banka umesto umanjivanja glavnice, smanjila kamatnu stopu za budući period otplate kredita, sa idejom da obešteti klijente na kašičicu u narednih 20 do 25 godina, koliko je u većini slučajeva preostalo do otplate kredita.

Nisu ni svi građani koji su do sada već ostvarili ovo pravo prošli isto. Naime, oni koji su preko udruženja „Efektiva” podneli tužbe još letos su naplatili i dug i zatezne kamate i sudske troškove. A onima koji banku nisu tužili od glavnog duga je odbijen određeni iznos novca, bez jasne kalkulacije.

– Ovaj primer jasno potvrđuje da banke ne tretiraju isto one klijente koji su se upustili u ozbiljnu borbu za svoj novac i one koji to nisu učinili. Po tom principu, pretpostavlja se da su sadašnje ponude banaka za realizaciju preporuke BAN 002 samo prvi krug u kom će većina klijenata prihvatiti delimično obeštećenje, bez zatezne kamate – kaže naš sagovornik i ističe da je stav „Efektive” da banke u slučaju preporuke BAN 002 klijentima treba da isplate iznose ukupno preplaćene kamate, uvećane za zateznu kamatu. Takođe, savetuju građanima da ne prihvataju potpisivanje aneksa ovih ugovora, a da pre toga ne provere koliko novca im banka vraća.

– Sudske presude se ređaju, uglavnom su u korist klijenata, a mnogi su shvatili da im banka duguje novac, pa su se bolje informisali. Teško je izračunati koliko banke duguju građanima po ovom osnovu. Recimo da po osnovu švajcaraca duguju oko 60 miliona evra bez zateznih kamata. Ostala potraživanja građana teško je u ovom trenutku izračunati.

Preporuku prihvatilo 19 banaka

Na pitanje „Politike” koliko banaka je prihvatilo preporuku BAN 002, u Narodnoj banci Srbije kažu da je, od 31 banke, 19 umanjilo glavnice kredita kod kojih je u prethodnom periodu, a pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, došlo do povećanja anuiteta usled primene neodredivih elemenata promenljive kamatne stope.

– Pojedine banke – uglavnom one koje su imale manje iznose ovakvih kredita – izvršile su preporučeno umanjenje jednokratno, dok su se banke kod kojih je prisutan znatniji iznos ovih kredita opredelile da u ratama izvrše preporučeno umanjenje.

Ostalih 12 banaka se izjasnilo da ovakve kredite nisu ni odobravale i da smatraju da se predmetna preporuka na njih i ne odnosi – kažu u Narodnoj banci Srbije.