Tema - Srbija

Biće dovoljno pšenice za domaće potrebe i izvoz

Tek završena setva pšenice, prema nepotpunim podacima, obavljena je na 550.000 hektara, od toga je 317.939 hektara zasejano u Centralnoj Srbiji, što je za 75.000 hektara više nego lani.

To pokazuje da i pored gajenja na malim parcelama, mnoga gazdinstva pšenicu seju za mlinove i izvoznike. Ovogodišnji rod pšenice dostigao je cenu od skoro 22 dinara, a izvezeno je više od 850.000 tona zrna.

Kako je rekao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, obavljena setva garantuje nam da ćemo imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i izvoz. Investiranjem u skladišni prostor, što ćemo omogućiti, i uz lagerovanje zrna u Javnim skladištima, ratari će imati mogućnosti da ostvare bolju prodajnu cenu. Rast cena u prodaji zrna se gotovo redovno ponavlja u ovo doba i sada se vidi da je državni otkup bio samo kratkoročna, ali korisna mera.

Veći prinosi pšenice od naših potreba, godinama se ponavljaju i u takvoj situaciji nije realno da se očekuje povoljna cena za ratare, niti otkup celokupnog zrna za meljavu u vreme žetve. Iz tog razloga, više i nije praksa da u većini slučajeva za ratare prvi godišnji prihod u većem iznosu bude od prodaje pšenice, a pogotovo to nije slučaj za oko 12.000 gazdinstava koja pšenicu seju na parcelama manje površine od jednog hektara.

Uvažavajući tržišnu orijentaciju u proizvodnji pšenice, Ministarstvo poljoprivrede će nastojati da raspodelom Agrarnog budžeta u 2014. godini podstakne udruživanje ratara za izgradnju skladišnih kapaciteta i sušara, kao i ulaganje u objekte za razvrstavanje zrna po grupama kvaliteta, bez čega nema izvoza i veće cene. Ovo je i poziv udruženjima da se povežu i poslovno organizuju za investiciona ulaganja, jer je to ključ za pravovremeno i profitabilno istupanje na tržištima.

Nakon sprovedenih stručnih konsultacija i preporuka mlinarske industrije, Ministarstvo poljoprivrede će u idućoj godini podstaći upotrebu deklarisanog semena visokokvalitetnih sorti pšenice, ali i ostalih biljnih vrsta da bismo u celini postigli visok nivo proizvodnje. Sagledali smo i mogućnost da se naših četiri-pet sorti pšenice brendiraju kao sorte ekstra klase sa značajnim biološkim i tehnološkim svojstvima. To će biti i razlog da mlinari ove i slične sorte pšenice plaćaju naspram kvaliteta utvrđenog već kod lagerovanja zrna, zbog čega je potrebno da se osposobe silosi.

Da bismo postali konkurentniji na tržištu u nastupajućoj godini, uvešćemo i poseban tretman u zaštiti i održavanju silosa da bi u potpunosti sačuvali zdravstvenu bezbednost hrane. U ovaj posao, pored tehnologa zaposlenih kod vlasnika silosa, biće uključene naučne ustanove i odgovarajuće inspekcije.