Tema - Srbija

Domaći zakoni za evropski kvalitet

Svi oni koji se nalaze u lancu proizvodnje i izvoza poljoprivrednih proizvoda, voća i povrća, moraju da se prilagode propisima međunarodnih standarda, odnosno EU, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Cilj je da Srbija bude brend kvaliteta dobrih proizvođača i proizvoda u svetu, i moramo pre izvoza da obavimo prethodnu kontrolu, jer u EU postoji odluka da se obrati posebna pažnja na uvoz proizvoda iz Srbije, saopšteno je na sednici Grupacije za proizvodnju, preradu i promet voća, povrća, šumskih plodova, i voćnog sadnog materijala.

"To znači da i mi naše pravilnike treba da uskladimo sa evropskom regulativom, koju moramo da implementiramo u domaće propise. Naravno i da primenjujemo, jer želimo da budemo deo ujedinjene Evrope, te da se sve primeni u praksi", istakli su stručnjaci.

Rukovodilac Grupe za voćarstvo Ministarstva poljoprivrede Kolinda Hrehorović rekla je da se trenutno u izradi nalazi i pravilnik o tržišnim standardima za voće i povrće.

Kada je reč o kvalitetu, po njenim rečima, u Srbiji se nalazi i 47 laboratorija za kontrolu kvaliteta.

Hrehorović je napomenula da se godišnje iz Srbije u svet izveze voća u vrednosti od oko 365 miliona dolara, a povrća od oko 70 miliona dolara.

Načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović rekao je da se pre izvoza mora obaviti prethodna kontrola proizvoda, jer već u EU postoji odluka da se obrati posebna pažnja na uvoz iz Srbije.

"To je i prvi stepen bezbednosti. Ne bi bilo dobro da nam odu u izvoz neki proizvodi, pa da se tek onda utvrdi da ne odgovaraju kvalitetu, a posledica da bude - da nam se ograniči ili zabrani izvoz", upozorio je Vujović.

Sad u zemlji imamo oko 400 do 450 raznih hladnjača, ili kako se to popularno zove zamrzivača pored puta, sve nemaju potreban kvalitet u radu, a to se posebno odnosi na male hladnjače, rekao je Vujović i dodao da je u celom tom lancu bitno jačanje svesti, posebno kod proizvođača.

O virusima, kao potencijalnoj opasnosti po bezbednost voća i povrća govorila je profesor beogradskog Tehnološkog fakulteta Suzana Dimitrijević, koja je istakla da u Srbiji imamo 40 sertifikacionih kuća, te da taj broj je prevelik.

"Da bi se sprečile neželjene pojave, potrebne su specifične obuke o virusima, a u njih treba da budu uključeni svi koji se nalaze u lancu proizvodnje", kazala je Dimitrijević, a objavljeno je na sajtu PKS.