Ekološka vozila su luksuzna roba

Bez autora
Jun 06 2010

U februaru ove godine Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, najavio je da bi uvoz hibridnih automobila, kao i onih koji koriste samo vodonični ili elektro pogon, uskoro mogao da bude oslobođen carine. Ovaj korak, kao i subvencija države od hiljadu evra za kupovinu hibrida domaći stručnjaci i javnost ocenili su kao nedovoljan podsticaj za kupovinu ekološki boljih vozila. Za najjeftiniji hibrid, odnosno automobil kojem se ispod haube najčešće nalaze električni i benzinski ili dizel motori, građanin Srbije mora da izdvoji najmanje 19.900 evra, koliko košta „honda insajt“, što domaće stanovništvo ne predstavlja veliku uštedu u novcu. Sva vozila koja bitno manje zagađuju životnu sredinu ili imaju potpuno zatvoren ciklus ugljen-dioksida, trebalo bi da imaju veoma velike popuste, pošto je to jedini način da se motivišu ljudi da ulažu u takva vozila.

Ekološka vozila su luksuzna robaU februaru ove godine Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, najavio je da bi uvoz hibridnih automobila, kao i onih koji koriste samo vodonični ili elektro pogon, uskoro mogao da bude oslobođen carine.

Ovaj korak, kao i subvencija države od hiljadu evra za kupovinu hibrida domaći stručnjaci i javnost ocenili su kao nedovoljan podsticaj za kupovinu ekološki boljih vozila. Za najjeftiniji hibrid, odnosno automobil kojem se ispod haube najčešće nalaze električni i benzinski ili dizel motori, građanin Srbije mora da izdvoji najmanje 19.900 evra, koliko košta „honda insajt“, što domaće stanovništvo ne predstavlja veliku uštedu u novcu.

- Sva vozila koja bitno manje zagađuju životnu sredinu ili imaju potpuno zatvoren ciklus ugljen-dioksida, trebalo bi da imaju veoma velike popuste, pošto je to jedini način da se motivišu ljudi da ulažu u takva vozila. U svetu je uobičajeno da se u periodu od 10 godina ukidaju sve takse koje vlasnici plaćaju na ekološka vozila. Našim građanima bi bilo najvažnije da se ukinu taksa na luksuz, carina i PDV – kaže Nenad Jovanović, direktor kvaliteta u Centru za motorna vozila pri AMSS-u.

Osim subvencije i najave ukidanja carine, kada je reč o saobraćaju, država je malo toga uradila. Da bi se nešto konkretno promenilo potrebno je imati u vidu ceo paket mera. Jovanović smatra da Srbija nije dovoljno učinila da podstakne vlasnike da kupuju vozila viših euro kategorija.

- U većini zemalja razlika u registraciji vozila u odnosu na to koliko zagađuju je veoma značajna. Najmanji zagađivači ne plaćaju nikakve dodatne takse, dok najveći plaćaju oko jedan evro po kubiku. To znači da vlasnik mora da doplati, na primer, 1.400 evra samo zato što želi da vozi kola koja ne ispunjavaju propisane uslove. U Srbiji je ta razlika 2.500 dinara i nije dovoljan razlog da neko prestane da vozi svoje vozilo bez euro kategorije i podigne kredit za kupovinu novog auta.

Čak bismo i polovna hibridna vozila mogli da uvozimo, jer su ona u svakom slučaju na višem nivou, kada je reč o zagađenju, nego vozila koja uvozimo. U sadašnjoj situaciji ovakva vozila će jedino kupovati oni koji imaju višak para i to verovatno zbog imidža – objašnjava Jovanović.

Hibridna vozila predstavljaju samo prelazno rešenje prema vozilima na vodonični i električni pogon.

Iako već dve godine pančevačko preduzeće „Globus auto“ u Debeljači proizvodi i sklapa vozila na električni pogon, što se uskoro očekuje i u kragujevačkoj „Zastavi“, na srpskim drumovima ne mogu se videti ovakva vozila.

- Ako postoji namera države da se u gradskoj vožnji koriste vozila sa isključivim pogonom na struju, onda treba rešiti pitanje punjenja tih vozila. Neki gradovi su tom problemu pristupili tako što su napravili besplatne parkinge samo za elektro-vozila na kojima postoje utikači za dopunjavanje strujom – kaže Jovanović.

Takođe, on dodaje da je situacija u našoj zemlji prilično nedefinisana, kada je reč o saobraćaju i da u ovom trenutku nije lako odgovoriti zašto je Ministarstvo ekologije najavilo ukidanje carine na hibridna vozila.

- Ne znam koja je namera Ministarstva da pokrene ovu priču, pošto ne vidim da je bilo šta u ovom slučaju urađeno sistematski i ne postoji strategija. U svakom slučaju očigledno je da napredujemo u načinu razmišljanja, jer pre desetak godina verovatno ne bi ni dobili ovako polovičnu meru kao što je ukidanje carina – zaključio je Jovanović.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik