Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je namera energetskog sektora Srbije da iskoristi povoljan geografski položaj zemlje i da postane tranzitni koridor za energiju i energente. Mihajlović je na šestoj po redu “Energetskoj areni”, regionalnoj konferenciji na temu poslovanja energetskog sektora u jugoistočnoj Evropi na putu ka članstvu u EU, podsetila na to da se očekuje početak izgradnje gasovoda "Južni tok", kao i na značaj gasne konekcije Srbije sa Bugarskom. Ona je navela da je vizija da Srbija nakon 2020. godine ponovo izvozi struju, i istakla da je strateški cilj naše zemlje da obezbedi dovoljno energije i energenata po održivim cenama, koje će većina stanovnika moći da plati. Takođe, ukazala je na sve zakonodavne procedure u oblasti energetike koje su u Srbiji usvojene u prethodnih godinu i po dana, i posebno istakla zaokružen zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije.
Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je namera energetskog sektora Srbije da iskoristi povoljan geografski položaj zemlje i da postane tranzitni koridor za energiju i energente.
Mihajlović je na šestoj po redu “Energetskoj areni”, regionalnoj konferenciji na temu poslovanja energetskog sektora u jugoistočnoj Evropi na putu ka članstvu u EU, podsetila na to da se očekuje početak izgradnje gasovoda "Južni tok", kao i na značaj gasne konekcije Srbije sa Bugarskom.
Ona je navela da je vizija da Srbija nakon 2020. godine ponovo izvozi struju, i istakla da je strateški cilj naše zemlje da obezbedi dovoljno energije i energenata po održivim cenama, koje će većina stanovnika moći da plati. Takođe, Mihajlović je ukazala na sve zakonodavne procedure u oblasti energetike koje su u Srbiji usvojene u prethodnih godinu i po dana, i posebno istakla zaokružen zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije.
Kako je saopštila, namera Srbije je da iskoristi sve resurse koje ima u cilju povećanja energetske stabilnosti, što podrazumeva i obnovljive izvore energije i uljne škriljce. To se odnosi i na kvalitetan ugalj kojim naša zemlja raspolaže, izgradnju nove termoelektrane “Štavalj”, kao i na realizaciju hidropotencijala za izgradnju reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” i HE “Ðerdap 3”.
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko saglasio se se ocenom da je neophodno da Srbija ojača energetsku nezavisnost, i istakao da je NIS iz tog razloga izgradio Centar za nove tehnologije za korišćenje rezervi i formirao stručnu ekipu koju čine eksperti iz različitih država.
Prema njegovoj oceni, u sektor energetike u regionu Balkana do 2030. godine potrebno je uložiti više od 60 milijardi evra, što je moguće realizovati kroz međusobnu saradnju regionalnih energetskih kompanija.
Ukoliko uporedimo region Balkana sa centralnom Evropom, dolazi se do zaključka da u tom regionu možemo dvostruko da povećamo energetsku efikasnost i energetske kapacitete, naglasio je Kravčenko.
On je istakao da je energetika pokretačka snaga ekonomije Balkana, s obzirom na to da osam od 10 najvećih regionalnih kompanija potiče upravo iz oblasti energetike.
Energetske kompanije mogu da pruže doprinos integraciji regiona i ubrzanju makroekonomskog razvoja, čak i u sadašnjim teškim ekonomskim uslovima, zaključio je Kravčenko.
Konferencija, koja se održava pod pokroviteljstvom predsednika Vlade Srbije, a povodom predsedavanja Srbije ministarskom savetu Energetske zajednice, ima za cilj da stimuliše diskusiju o energetskoj politici EU u okviru partnerstva unutar Energetske zajednice.
Učesnici skupa razgovaraće, između ostalog, o strategijama za očuvanje energetske sigurnosti, povećanju energetske efikasnosti i smanjenju rizika uticaja na klimatske promene.