Fabrike za izvoz

Bez autora

Jun 07 2010

Srbija mora da se vrati industriji. To je jedan od važnijih ciljeva Prostornog plana Srbije. Za poslednje dve decenije udeo industrije u bruto društvenom proizvodu je sa 41,6 odsto pao na 15,6 odsto. U industriji danas radi čak 600.000 ljudi manje nego 1990. godine. Istovremeno je broj velikih industrijskih centara, koji zapošljavaju više od 20.000 radnika, sa devet - spao na dva. Od 17 srednjih centara, od 10.000 do 20.000 zaposlenih, opstala su četiri. Srbija mora da se vrati pre svega prerađivačkoj industriji. Neophodno je da sirovine koje imamo prerađujemo i izvozimo kao gotov proizvod. Tako se postiže veća cena. Moramo se okrenuti visokotehnološkoj industriji, ali vodeći računa o lokalnim resursima. Ne smeju se ponoviti greške iz prošlosti i u vinogradarskom kraju praviti livnice. Srbija, kako kaže Nacrt prostornog plana, treba da oporavi industriju, poveća njenu sektorsku i teritorijalnu konkurentnost i zaposlenost. To je moguće povoljnim infrastrukturnim i prostornim uslovima.

Fabrike za izvoz Srbija mora da se vrati industriji. To je jedan od važnijih ciljeva Prostornog plana Srbije.

Za poslednje dve decenije udeo industrije u bruto društvenom proizvodu je sa 41,6 odsto pao na 15,6 odsto. U industriji danas radi čak 600.000 ljudi manje nego 1990. godine. Istovremeno je broj velikih industrijskih centara, koji zapošljavaju više od 20.000 radnika, sa devet - spao na dva. Od 17 srednjih centara, od 10.000 do 20.000 zaposlenih, opstala su četiri.

- Srbija mora da se vrati pre svega prerađivačkoj industriji - kaže Borislav Stojkov, direktor Agencije za prostorno planiranje.

- Neophodno je da sirovine koje imamo prerađujemo i izvozimo kao gotov proizvod. Tako se postiže veća cena. Moramo se okrenuti visokotehnološkoj industriji, ali vodeći računa o lokalnim resursima. Ne smeju se ponoviti greške iz prošlosti i u vinogradarskom kraju praviti livnice.

Srbija, kako kaže Nacrt prostornog plana, treba da oporavi industriju, poveća njenu sektorsku i teritorijalnu konkurentnost i zaposlenost. To je moguće povoljnim infrastrukturnim i prostornim uslovima.

- Prostorni plan Srbije otvara mogućnost da svaka opština i svaki grad mogu na svojoj teritoriji da organizuju industrijski park ili industrijsku zonu - objašnjava Stojkov.

- To zahteva inicijativu opštine, angažovanje opštine oko pripreme zemljišta, ali i podsticaj države. Treba sagledati sve lokalne resurse koji mogu da služe za industriju i da privuku investicije koje bi omogućile viši tehnološki nivo i proizvode namenjene pre svega izvozu.

Da bi svaki kraj Srbije mogao da postane i industrijski centar neophodno je razviti infrastrukturu, najpre saobraćaj. Visokim ekološkim standardima treba zaštititi prirodnu sredinu i resurse.

- Izgradnja industrijskih zona biće nemoguća u malim opštinama koje nemaju kapacitete, ali će se dati prednost umrežavanju opština, kako bi one zajednički gradile - dodaje Stojkov.

- Važan momenat je prelazak sa grinfild na braunfild investicije. Razlog je očuvanje poljoprivrednog zemljišta i korišćenje napuštenih objekata. Znam jedno malo mesto u Austriji sa jedva 1.500 stanovnika. U starom objektu su napravili fabriku komponenti za navigaciju “Erbasovih” aviona. Jedno selo ima proizvod na najvišem nivou.

Novi gradovi

Prostorni plan Srbije će četiri sadašnje opštine - Vrbas, Kikindu, Pirot i Prokuplje, kandidovati za status - grada.

- Ne kandidujemo ih prema veličini, već zbog njihove pozicije - objašnjava Borislav Stojkov.

Ucrtano 250 lokacija

Podaci nadležnih institucija pokazuju da se sada na području Srbije nalazi i planira ukupno 250 industrijskih i investicionih lokacija površine 13.136 hektara u 81 opštini i Beogradu. Od sredstava Nacionalnog investicionog plana najavljena je izgradnja ili komunalno opremanje 64 industrijske zone i industrijskih parkova u 50 opština.