Od naših ljudi zaposlenih u inostranstvu ove godine očekuje se da će u zemlju doneti oko četiri milijarde evra. Ali, koliko je to realno, videće se u narednom periodu s obzirom na to da ekonomska kriza potresa celu Evropu. Od januara do maja gastarbajteri su poslali oko 814 miliona evra doznaka. To je vrlo blizu prošlogodišnjeg nivoa koji je za oko 10 odsto bio veći u odnosu na 2008. godinu, ali ne zbog većeg priliva novih deviza, već su naši građani na privremenom radu u inostranstvu vratili na štednju podignute evre. Prošle godine u Srbiju je ušlo ukupno 3,24 milijarde evra doznaka, od toga u gotovini 2,66 milijardi evra, a od pomoći i poklona 148,3 miliona evra. Lane je u Srbiju ušlo od tekućeg transfera koji se takođe računa u doznake, a to su penzije, invalidnine - 431,1 milion evra, dok su ostali transferi iznosili 579,4 miliona evra. Koliko se zaista od dijaspore slije deviza u našu zemlju ne postoje precizni podaci, jer dobar deo novca mimoiđe banke.
Od naših ljudi zaposlenih u inostranstvu ove godine očekuje se da će u zemlju doneti oko četiri milijarde evra.
Ali, koliko je to realno, videće se u narednom periodu s obzirom na to da ekonomska kriza potresa celu Evropu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od januara do maja gastarbajteri su poslali oko 814 miliona evra doznaka. To je vrlo blizu prošlogodišnjeg nivoa koji je za oko 10 odsto bio veći u odnosu na 2008. godinu, ali ne zbog većeg priliva novih deviza, već su naši građani na privremenom radu u inostranstvu vratili na štednju podignute evre.
Prošle godine u Srbiju je ušlo ukupno 3,24 milijarde evra doznaka, od toga u gotovini 2,66 milijardi evra, a od pomoći i poklona 148,3 miliona evra. Lane je u Srbiju ušlo od tekućeg transfera koji se takođe računa u doznake, a to su penzije, invalidnine - 431,1 milion evra, dok su ostali transferi iznosili 579,4 miliona evra.
Koliko se zaista od dijaspore slije deviza u našu zemlju ne postoje precizni podaci, jer dobar deo novca mimoiđe banke.
U Ministarstvu za dijasporu i Privrednoj komori Srbije smatraju da naši ljudi koji rade van zemlje mogu mnogo više da ulažu. Tako će našim građanima u dijaspori biti ponuđeno oko 150 projekata za privredne investicije.
- Teško da može više deviza da se slije iz dijaspore jer ekonomska kriza potresa celu Evropu, a u takvim situacijama na udaru su najviše stranci - kaže Mlađen Kovačević, ekonomista.
- To znači da naši ljudi koji rade u inostranstvu sada manje zarađuju, imaju manje posla, a samim tim i manje šalju novca u Srbiju. Uz to, plaše se da ne ostanu bez radnog mesta, pa više štede. Ranijih godina doznake su bile jedan od značajnijih stubova zadržavanja stabilnosti kursa, ali tu snagu više nemaju. Teško da će ovog leta na bilo koji način novac koji donesu gastarbajteri moći da umiri rast evra.