Tema - Srbija

Hlađenje troši kao grejanje

Za vreme izuzetnih letnjih vrućina potrošnja struje se približava zimskoj. U vrelom danu, kada rade klime, potrošnja raste do šest milona kilovat-sati, što je kapacitet proizvodnje termo bloka od 500 megavata.

Letnja potrošnja struje u Srbiji i regionu sve više se približava zimskoj. Zbog upotrebe klima uređaja, raste od 3 do 5 odsto godišnje. Samo ovog meseca elektroenergetski sistem suočen je sa vrućinama i velikim dotokom vode, ali i sve čećim nepogodama.

Elektroprivreda i Elektromreža Srbije već prilagođavaju rad klimatskim promenama koje će narednih godina, ocenjuju stručnjaci, biti još drastičnije.

Nevreme je, pre nekoliko dana, pokidalo žice tri dalekovoda u Kolubarskom okrugu i ugrozilo snabdevanje Beograda strujom. Na tropskim vrućinama ne može se bez klima uređaja, koji rade danonoćno. U elektrodistribucijama ističu da to jako opterećuje sistem. Trafostanice se pregrevaju, jer nisu projektovane za tako visoke teperature.

Stevan Milićević, direktor Elektrodistribucije Beograd, tvrdi da na spoljnoj temperaturi od 40 stepeni prirodnog hlađenja nema, pa je Elektrodistribucija poslednjih nekoliko godina krenula sa ugrađivanjem ventilatora u transformatorske stanice".

U vrelom danu, kada rade klime, porošnja raste do šest milona kilovat-sati. U EPS-u kažu da samo za tu potrošnju radi jedan termo blok od 500 megavata.

Elektroenergetski sistem nema uslova za predah

Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, smatra da se letnja potrošnja mora servisirati na pravi način.

"Termelektrane moraju da rade, a to znači da elektroenergetski sistem ima sve manje uslova za predah, pa je i teže  uhvatiti periode za remont", navodi Rajaković.

Ni ugalj se više ne može da se kopa bez klimatizovanih bagera, jer temperatura na kopu dostiže 50 stepeni. Proizvodni i prenosni elektrosistem poslednjih godina usklađuje svoj rad sa klimaskim promenama.

Mihailo Gavrić, iz EPS-a kaže "da će se sve uraditi ne samo ne samo na planu adaptacije na klimatske promene već i na smanjenje emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte".

Procenjuje se da će u čitavom regionu već za 10 godina nedostajati trećina sadašnje količine struje.

"Dugoročno gledano, izlaz je u gradnji novih kapaciteta. Ono što će Elektrmereže Srbije, kao kompanija, da urade je investiranje u prekogranične prenosne kapacitete. Imamo nekoliko projekata koji su u toku zahvaljujući saradnji sa Evropskim institucijama", navodi Miloš Mladenović, iz Elektromreža Srbije.