Hrana jede celu platu

Bez autora

Apr 27 2010

Izdaci za ličnu potrošnju, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potrošnji domaćinstva u Srbiji iznose 42.548 dinara, od čega je najveći izdatak za hranu - 41,2 odsto! Za razliku od nas, za hranu se u Evropskoj uniji izdvaja od 11 odsto ukupnih primanja, koliko to, recimo, iznosi u Velikoj Britaniji, 12 odsto u Luksemburgu i Nemačkoj, pa sve do 37 odsto u Rumuniji. Prosečni izdaci za hranu u Srbiji su bezmalo tri puta veći od EU, jer su za toliko manja i naša prosečna primanja. Preveliki udeo u izdacima za hranu na našem tržištu ekonomisti objašnjavaju visokim cenama osnovnih životnih namirnica, s jedne, i sve tanjim zaradama, s druge strane. A, za zemlju sa kupovnom moći stanovništva, kakva je naša, to je preveliki udar na džep potrošača. Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas i dalje veoma skupa za prosečan džep potrošača - najčešći je komentar srpskog kupca.

Hrana jede celu platu Izdaci za ličnu potrošnju, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potrošnji domaćinstva u Srbiji iznose 42.548 dinara, od čega je najveći izdatak za hranu - 41,2 odsto!

Za razliku od nas, za hranu se u Evropskoj uniji izdvaja od 11 odsto ukupnih primanja, koliko to, recimo, iznosi u Velikoj Britaniji, 12 odsto u Luksemburgu i Nemačkoj, pa sve do 37 odsto u Rumuniji. Prosečni izdaci za hranu u Srbiji su bezmalo tri puta veći od EU, jer su za toliko manja i naša prosečna primanja.

Preveliki udeo u izdacima za hranu na našem tržištu ekonomisti objašnjavaju visokim cenama osnovnih životnih namirnica, s jedne, i sve tanjim zaradama, s druge strane. A, za zemlju sa kupovnom moći stanovništva, kakva je naša, to je preveliki udar na džep potrošača.

- Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas i dalje veoma skupa za prosečan džep potrošača - najčešći je komentar srpskog kupca.

Zbog toga i potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda značajno zaostaje za potrošnjom u razvijenim zemljama Evrope. Posmatrano po stanovniku, u Srbiji se godišnje potroši 59,3 kilograma mesa i prerađevina.

Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 75,2 kilograma (u Nemačkoj 90, Francuskoj 102, Italiji 91, Grčkoj 83 kilograma). U potrošnji dominira svinjsko meso sa godišnjim prosekom od 42,3 kilograma u EU. Potrošnja kravljeg mleka (bez prerađevina) od 56,5 litara po stanovniku je manja u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, gde je prosek 85,7 litara (Nemačka 62,8, Francuska 66,2, Grčka 60,1 litar).

Istovremeno, potrošnja šećera od 13,7 kilograma po stanovniku manja je od potrošnje u EU gde iznosi 34,8 kilograma (u Nemačkoj 37,4, Francuskoj 34,7, Mađarskoj 42,9 i Češkoj 38,4 kilograma).

Manje se troši i voće

PotroŠnja jestivog ulja od suncokreta od 11,3 litara po stanovniku u Srbiji manja je od potrošnje u EU, gde iznosi 17,5 litara (Nemačka 18,1, Italija 27,9, Grčka 48,6, Češka 16 litara). U potrošnji voća 62,1 kilogram i povrća 136,1 kilogram po stanovniku, Srbija zaostaje 2-3 puta u odnosu na prosek potrošnje u EU.