Šta u slučaju da neko zbog neispravnog proizvoda doživi fizičku povredu ili štetu na imovini?
Do sada je u tim slučajevima rešenje bilo tužba i zahtev za odštetom koja se tražila na sudu. Međutim, kako je zbog tehnološkog napretka i razvoja tržišta došlo do brojnih promena, bilo je neophodno da se i propisi menjaju u skladu s tim. Ovaj propis koji je dosad bio na snazi donet je još 1985. godine i njegova svrha je bila da omogući oštećenim osobama da nadoknade štetu koju su pretrpeli zbog neispravnog proizvoda, i to jednostavnim dokazivanjem da je proizvod neispravan i da je nedostatak uzrokovao povredu ili oštećenje. Evropska komisija je prošle nedelje ažurirala ovaj propis i uskladila ga s novim okolnostima, jer je bilo teško prikupiti dokaze o neispravnosti proizvoda, posebno kada je reč o novim tehnologijama. Novi zakon tako proširuje definiciju „proizvoda” na digitalne datoteke i softver. Internet platforme se sada smatraju odgovornima za neispravan proizvod koji su prodale onlajn, kao i svi koji su učestvovali u tom lancu. Kada je reč o popravci koju obavlja neko ko nije ovlašćen, i on se, po novim propisima, smatra odgovornim bilo da je reč o pojedincu ili kompaniji.
– Pravo na obeštećenje je olakšano time što će oštećeni u budućnosti pred sudom moći da traži pristup relevantnim dokazima kojima raspolaže proizvođač kako bi mogao da dokaže svoj zahtev. U slučaju da je reč o proizvodu koji je proizveden van EU, odgovornost se prebacuje na uvoznika ili predstavnika koji ima sedište u Evropi, navodi se u obrazloženju ovog propisa.
Kako je objašnjeno, kada je oštećeni potrošač suočen s preteranim poteškoćama u dokazivanju neispravnosti proizvoda, sud može odlučiti da je oštećena osoba dužna samo da dokaže da je proizvod bio neispravan ili da je njegova neispravnost verovatni uzrok štete. Ovaj propis će zemlje EU preneti u nacionalno zakonodavstvo najkasnije za dve godine. Kako prenose evropski mediji, reč je o zakonu koji će značajno unaprediti zaštitu potrošača koji su na ovaj način oštećeni.