Na samo deset kilometara od centra Beograda, u Ovči, na površini od dva hektara, porodica Simonović je plac pretvorila u salaš i otvorila vrata turistima. U prvom planu restoran, u pozadini dvorište sa šankom, bašta sa stolovima, bazen za decu i odrasle, ležaljke i ljuljaške na suncu i u hladovini, daleko iza zelenila mali zoološki vrt čiji stanovnici (nojevi, emui, jarići, kokoške, poniji, konji, magarci, začevi, a uskoro stižu paun i vijetnamski prasići) čekaju da im se posed dotera pa da mogu da se „druže“ sa posetiocima... I sve to za „džabe“. Rade, glava kuće i idejni tvorac svega što se u etnoselu može videti, sve vreme rada na „projektu“ stremi ka ostvarenju sna - ponuda menija po kome se hrana prodaje „po ceni koštanja“. „Ćuran“ nudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare
Na samo deset kilometara od centra Beograda, u Ovči, na površini od dva hektara, porodica Simonović je plac pretvorila u salaš i otvorila vrata turistima.
U prvom planu restoran, u pozadini dvorište sa šankom, bašta sa stolovima, bazen za decu i odrasle, ležaljke i ljuljaške na suncu i u hladovini, daleko iza zelenila mali zoološki vrt čiji stanovnici (nojevi, emui, jarići, kokoške, poniji, konji, magarci, začevi, a uskoro stižu paun i vijetnamski prasići) čekaju da im se posed dotera pa da mogu da se „druže“ sa posetiocima... I sve to za „džabe“.
Rade, glava kuće i idejni tvorac svega što se u etnoselu može videti, sve vreme rada na „projektu“ stremi ka ostvarenju sna - ponuda menija po kome se hrana prodaje „po ceni koštanja“.
- „Ćuran“ nudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare - kaže Rade. - Namera mi je da se kod nas uživa, a cene hrane su najniže u gradu.
Za razliku od dosadašnjih etnosela za čiji su se izgled pobrinuli profesionalni enterijeristi gazda ovog imanja je sve sam smislio. I zaista, ako ne na prvi, vidi se na drugi pogled koliko je truda, vremena i ljubavi uloženo u ovu ambijentalnu celinu koja odiše seoskim duhom iako je samo kilometar ili dva udaljena od saobraćajnog kolapsa na Zrenjaninskom putu.
- Svaki komad koji vidite kupovao sam po buvljacima, vašarima, cirkusima i pijacama po Srbiji - kaže Rade. - Nedostaje još štošta, ali ima vremena, nabavićemo, nigde nam se ne žuri.
Kao u svakom autentičnom seoskom domaćinstvu i ovo odiše tradicijom. U drvenom, rustičnom prostoru na zidovima je postavljena ogromna kolekcija ćilima i starinskih ogledala, ima tu i pokoja bačva, pa sedlo, testera i šamlica, sa plafona visi 50 fenjera, iznad svakog stola „živi“ akvarijum luster, stolice su presvučene čipkom i vezom, voda žubori iz fontana, a u ćošku ima i klavir, za svaki slučaj, jer kako domaćin kaže, „ko svira, može da muzicira“...