Tema - Srbija

Još jedno poskupljenje kafe: Šta je dovelo do novog rasta cena?

Razlog za to je što cene omiljenog napitka u svetu nastavljaju da rastu, a kod nas se efekti globalnih dešavanja sve jasnije osećaju.

Suše u zemljama proizvođačima, povećana potražnja i problemi u transportu doveli su do jakog udara na cenu sirove kafe na svetskim berzama. Rezultat je sledeći – za godinu dana, cena zrna je porasla preko 100 odsto.

Cena kafe zavisi od niza faktora

Doc. dr Veljko M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je trenutni rast cena rezultat više globalnih faktora.

„Poskupljenja su posledica kombinacije klimatskih promena, povećane potražnje kafe u svetu, problema u snabdevanju i špekulacija na berzi. Pored toga, sve veći troškovi transporta i trgovinskih ograničenja dodatno komplikuju situaciju. Očekuje se da će tržište ostati nestabilno u narednom periodu, dok se globalna ponuda ne stabilizuje. Proizvođači u Srbiji su rast cena sirove kafe u svetu jednim delom amortizovali, koristeći različite strategije, međutim, dugoročno gledano – ako se globalni trendovi poskupljenja nastave, dodatna prilagođavanja cena na našem tržištu bila su neminovna“, kaže Mijušković.

Kako dodaje, za potrošače širom sveta pa tako i u Srbiji to verovatno znači da će tržište kafe i dalje biti nestabilno jer naši proizvođači ne mogu da utiču na globalne izazove i neprilike.

„Proizvođači se bore sa izazovima tako što smanjuju troškove u drugim segmentima poslovanja i pokušavaju da akumuliraju udarce kroz dugoročne ugovore sa dobavljačima. Kako je kafa proizvod koji zavisi od globalnog tržišta, cena u maloprodaji će i u narednom periodu morati da prati svetske trendove. Zapravo se tek sada jače oseća cenovni pritisak koji se akumulirao više od godinu dana“.

Potrošnja raste, a kafe nikad manje

U nekim evropskim zemljama, poput Holandije, supermarketi su već doživeli nestašicu kafe, a proizvodi su se vratili na rafove tek nakon povećanja cena. Iako domaći distributeri ulažu napore da zaštite potrošače od naglih skokova cena, prilagođavanje tržišnim uslovima je neizbežno.

Dok se proizvodnja kafe suočava s izazovima, potrošnja širom sveta ubrzano raste. Azijsko tržište prednjači u povećanju konzumacije, a sve veći broj zemalja usvaja kulturu ispijanja kafe. Ovakav rast potražnje dodatno pojačava pritisak na cene, budući da trenutna proizvodnja ne može da prati ovakav tempo rasta.

U ključnim regionima za uzgoj kafe u Južnoj i Centralnoj Americi, jugoistočnoj Aziji i istočnoj Africi, prosečne temperature rastu, dok se obrasci padavina menjaju. To u nekim područjima dovodi do produženih i intenzivnijih suša, dok u drugima uzrokuje sve češće i razornije poplave.

Brazil se suočava s najtežom sušom u poslednjih pola veka, što je izazvalo nestašice vode i velike gubitke u usevima. U Vijetnamu je višemesečna suša prošle godine bila praćena snažnim poplavama tokom tajfuna Jagi, koji je doneo ekstremne količine kiše, dodatno pojačane klimatskim promenama. Ove dve zemlje su najveći svetski proizvođači kafe i zajedno obezbeđuju 56 odsto globalnih zaliha.

Dodatno, klimatske promene mogu povećati učestalost bolesti na zasadima kafe, smanjujući ukupne prinose za proizvođače. Istraživanja su pokazala da je zrno arabike – koje čini oko 60 odsto ukupne svetske proizvodnje kafe – posebno osetljivo na klimatske promene. Stručnjaci upozoravaju da se klima dugoročno menja, pa će, samim tim, ovakvi vremenski uslovi u budućnosti često dostizati ekstremne vrednosti, izazivajući gubitke u prinosima kafe, kao i veću nestabilnost u njenoj proizvodnji.

Osim problema s proizvodnjom, kafa se suočava i s logističkim preprekama. Napadi Huta u Crvenom moru poremetili su ključne trgovačke puteve, usporili isporuke i povećali troškove transporta. Alternativne rute dodatno podižu troškove, što se neizbežno odražava na konačnu cenu koju plaćaju potrošači.

Rast cena nije prošao nezapaženo ni na berzi. Na godišnjoj konvenciji Nacionalne asocijacije za kafu u Hjustonu, stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog rasta cena arabike za čak 70 odsto na američkom tržištu tokom prošle godine. Ove godine, cene su već skočile za dodatnih 20%, što dodatno opterećuje prerađivače i distributere širom sveta.

Imajući u vidu ove podatke, rast cena kafe u Srbiji je daleko manji.

Stabilizacija tržišta?

U ovom trenutku, tržište kafe ostaje nepredvidivo, a stručnjaci su oprezni i oko daljih predviđanja.

„Stabilizacija može da se očekuje tek kada se proizvodnja u ključnim zemljama, poput Brazila i Vijetnama, oporavi od ekstremnih vremenskih uslova, ali i kada se reše logistički problemi uzrokovani sukobima na globalnim trgovinskim putevima. Ukoliko vremenski uslovi budu povoljniji u narednoj sezoni, ponuda bi mogla da se poveća, što bi doprinelo smirivanju cena. Takođe, ako dođe do smanjenja geopolitičkih tenzija koje utiču na transport, troškovi isporuke mogli bi da se vrate na raniji nivo, što bi dodatno ublažilo pritisak na krajnju cenu kafe. Međutim, zbog sve većeg uticaja klimatskih promena i rasta potražnje na globalnom nivou, dugoročna stabilnost tržišta kafe ostaje neizvesna“, zaključuje Mijušković.