Tema - Srbija

Kako da umesto kukuruza i pšenice izvozimo meso, mleko ili biogorivo

Novčana davanja za sertifikovano seme i po grlu su nikad veća, ali i dalje ostaju ograničenja za količinu hektara i broj grla za koja se te subvencije mogu ostvariti. Stručnjaci upozoravaju da se i ovoga puta najveći deo sredstava iz budžeta koristi za direktna davanja. Izmenom Zakona o podsticajima odvojen novac bi, kažu, mogao efikasnije da se koristi, a to bi dovelo do bržeg razvoja poljoprivrede i unapređenja položaja proizvođača hrane.

U prethodnom periodu država je, kažu proizvođači mleka, donela nekoliko dobrih mera koje bi trebalo da stimulišu stočare da se bave ovim poslom. Između ostalog, premija za mleko je povećana na 19 dinara, a uvećane su i subvencije za junice. Međutim, i dalje su na snazi neke odluke koje destimulativno deluju, pogotovo na ozbiljne proizvođače. Jedan od problema je, navode, što su podsticaji ograničeni na najviše 300 grla.

"Drugi problem je član 33 zakona koji kaže da se onima, koji na godišnjem nivou dobijaju od države 10 miliona dinara i više, premija za mleko umanjuje za 10 odsto, a proizvođačima koji prelaze 20 miliona dinara dvostruko više. Tako se proizvođači koji dnevno isporučuju 1.000 i više litara mleka, a to su ozbiljni proizvođači, kažnjavaju sa 10 odsto podsticaja, a oni koji imaju dnevnu proizvodnju 2.000 ili 3.000 litara sa 20", objašnjava Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge "Agroklek".

Ističe da se njihova farma kažnjava sa 20 procenata, što je, kako kaže, na godišnjem nivou oko 19 miliona dinara.

"To je destimulativno za razvoj onih koji su odlučili da se definitivno bave mlečnom proizvodnjom u profesionalnom smislu, a to je danas okosnica proizvodnje mleka u Srbiji", ukazuje ovaj farmer.

ZSV predlaže ukidanje ograničenja na subvencije

Da je stimulisanje poljoprivrede sa nizom ograničavajućih mera neefikasno upozoravaju i u Zadružnom savezu Vojvodine. Svoje predloge za izmene Zakona o podsticajima svojevremeno su podneli i resornom ministarstvu. Među njima su ukidanje ograničenja od 100 hektara u biljnoj proizvodnji, kao i ukidanje ograničenja do 300 kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu za ostvarivanje podsticaja kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara. Predsednica ZSV Jelena Nestorov Bizonj navodi da zemljoradničke zadruge i zadrugari svoju ukupnu proizvodnju i promet ostvaruju unutar pravnog sistema.

"Ujedno plaćaju poreze i doprinose, a najviše su ograničeni u ostvarivanju podsticaja iz budžeta kojem najviše doprinose", kaže Nestorov Bizonj.

Umanjenje isplata direktnih plaćanja je do sada, objašnjava, pogađalo prvenstveno zadruge i poljoprivrednike sa velikim farmama, jer su oni prvo ostali uskraćeni za ostvarivanje podsticaja iznad propisanog broja grla, a zatim su i od podsticaja koje su ostvarili, vraćali deo u skladu sa odrebama člana 33 zakona. Zbog toga je i predloženo da se zadruge, zadrugari i sva druga gazdinstva koja imaju registrovanu stočarsku proizvodnju izuzmu od primene ove odredbe.

"U poslednje dve godine, takođe, postoji povećana potreba za subvencionisanjem kamatnih stopa na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja troškova finansiranja poljoprivredne proizvodnje iz kredita na nivo od jedan od dva odsto godišnje, u vezi čega je ZSV više puta predlagao nadležnim organima da se unutar podsticaja za kreditnu podršku, usmere povećana i kontinuirana sredstva u ove mere", navodi Nestorov Bizonj.

Ukoliko bi se usvojili predlozi ZSV, naglašava se, smanjila bi se siva ekonomija u poljoprivredi, a time i nelojalna konkurencija prema svim akterima u poljoprivredi koji posluju unutar pravnog sistema, od čega bi i državni budžet imao više koristi nego do sada.

Veza između i subvencija povećanja cena repromaterijala

U Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije kažu da veliki broj proizvođača hrane koristi samo osnovne podsticaje, to jest, direktna davanja, dok mere ruralnog razvoja mahom koriste mlađi i bolje informisani poljoprivrednici.

"Stav našeg udruženja je da se kroz nacionalne podsticajne mere moraju pomoći i manja poljoprivredna gazdinstva. Ako govorimo o ostanku i povratku mladih na selo, kao i otpočinjanju poljoprivredne proizvodnje, za njih je potrebno osmisliti posebne programe podsticaja koji bi bili otvoreni tokom cele godine", kažu u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije.

Naglašavaju da bi se takav program nadovezivao na program koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu kroz dodelu seoskuh kuća.

"Ako realno posmatramo, kuća nije dovoljna da bi neko mogao trajno da ostane na selu ili da se doseli i živi na selu, već konkretna proizvodnja koja bi značila i ekonomsku održivost jednog domaćinstva i planiranje porodice", smatraju u Udruženju.

Da bi se poljoprivreda brže razvijala, kažu, potrebno je da agrarni budžet bude bar 10 odsto nacionalnog budžeta, kao i da se mere namenjene poljoprivredi na lokalu ne preklapaju sa podsticajima koje daje država.   

"Lokalne mere podsticaja moraju prvenstveno biti usmerene na mlade i na sektor prerade primarnih poljoprivrednih proizvoda, zatim na razvoj marketinga i kanala prodaje krajnjih proizvoda. Jedino tako mali poljoprivredni proizvođači mogu postići adekvatnu i njima prihvatljivu cenu koja ih ne bi vodila u minus ili na često prisutnu 'pozitivnu nulu'", smatraju iz UMPS-a.

Poljoprivreda je, objašnjavaju, "živa stvar", pa su efekti podsticaja različiti u odnosu na to kada ih država isplaćuje.

"Ogromna turbolencija na tržištu kako poljoprivrednih proizvoda, tako i repromaterijala i poljoprivredne mehanizacije dovela je do toga da poljoprivrednici obično kada dobiju novac, mnoge cene drastično porastu, pa su konkretni efekti njima najmanje vidljivi. Čim država raspiše javni poziv, primetan je nagli skok cena svega što može biti deo tih podsticaja uključujući i kredite na koje se poljoprivrednici vrlo često oslanjaju naročito kada su u pitanju veća investiciona ulaganja", navode u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije.

Šta je prvi korak u jačanju domaćeg agrara

Novac koji država izdvaja za subvencije je mnogima pomogao da se modernizuju, nekima da ne propadnu, a manjina ga je iskoristila da se razvije. To, međutim, nije dovoljno da se unapredi celokupna poljoprivredna proizvodnja.

"Mi smo izvoznici kukuruza, pšenice, suncokreta i ječma – dakle primarnih poljoprivrednih proizvoda – a uvoznici svinjskog mesa, žive prasadi, teladi, mleka i mlečnih proizvoda. Uvozimo većinu semena za ratarsku proizvodnju i sva mineralna đubriva i energente. Ako pogledamo prosečan rod u ratarskoj proizvodnji i prosečna ulaganja postoji neka mala zarada, ali šta je sa onima koji su ispod proseka", pita se Aleksandar Kutlešić iz Info tim logistike.

Smatra da je jedan od bitnih razloga pada poljoprivredne proizvodnje loša strategija razvoja poljoprivrede.

"To znači bez jasnih ciljeva i planova, a davanje novca u takvim okolnostima je za većinu odugovlačenje propadanja", sumira Kutlešić.

Za donošenje mera podsticanja poljoprivrede koje bi bile efikasnije potrebno je definisati pravce razvoja. Od toga da li će nosioci biti porodična gazdinstva ili kombinati do toga čega zemlji, i koliko, nedostaje i koje proizvode država može da izvozi.

"Vrlo je bitno unaprediti prerađivačku industriju kako bi smanjili izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda. Srbija nije najveći proizvođač žitarica u svetu, ali ove godine imamo najniže cene u svetu. Osnovni razlog je mala potrošnja, pa nam cenu diktiraju svetski kupci, a trošak transporta nije mali što bitno smanjuje zaradu", objašnjava Kutlešić.

Da dobro postavljeni ciljevi dovode do razvoja poljoprivrede i jačanja države pokazuju i primeri Sjedinjenih Američkih Država i Brazila, koji su veliki proizvođači kukuruza i soje, a koji dobar deo te proizvodnje koriste za biogorivo.

"SAD 35 procenata proizvodnje kukuruza, ili 140 miliona tona, pretvara u etanol i na taj način smanjuje viškove i omogućava više cene za svoje proizvođače. Takođe, ne treba zaboraviti da je Rusija pre 10 godina svinjsko meso uvozila iz Srbije, a sada ga mi uvozimo od nje. Ruska Federacija je kompletnu poljoprivredu za deceniju razvila toliko da ne samo da je postigla samodovoljnost, već ostvaruje i viškove za izvoz", podseća Kutlešić.

Da bi se videli pravi efekti subvencionisanja poljoprivrede neophodno je uraditi sveobuhvatnu analizu državnih davanja. Za to su potrebni podaci Agencije za agrarna plaćanja o plasiranim sredstvima, što je, kažu stručnjaci, istraživačima često onemogućeno pod izgovorom zaštite podataka o ličnosti, odnosno, identitetu korisnika.