Nema recepta za to kako postati lider, mladi ljudi moraju svakodnevno da se usvršavaju i rade na sebi kako bi svakog dana naučili nešto novo od svog okruženja. Ovo su večeras studentima Ekonomskog fakulteta poručili internacionalni lideri kompanija "Simens", "Hemofarm" i "Delez". Tako je na panel diskusiji "Liderstvo u očima vodećih internacionalnih kompanija " u Srbiji, u organizaciji AISEC-a, izvršni direktor "Simensa" Tihomor Rajlić rekao da je video ljude koji su uspeli da postanu lideri, a da nemaju mnogo škole, kao i visoko obrazovane koji ne mogu da se snađu na rukovodećim mestima. On je rekao da lidera niko ne može da napravi, jer to je do same ličnosti, koja je spremna da donosi odluke i preuzima rizike, jer je i pogrešna odluka bolja od nikakve. Rajlić je kao primer prvih naveo vlasnika "Red bula" koji nema završenu ni osnovnu školu, ali koji je imao ideju i postao biznis lider i bogataš, a isto tako uspešan lider je i Erhard Busek, koji ima samo srednju školu.
Nema recepta za to kako postati lider, mladi ljudi moraju svakodnevno da se usvršavaju i rade na sebi kako bi svakog dana naučili nešto novo od svog okruženja.
Ovo su večeras studentima Ekonomskog fakulteta poručili internacionalni lideri kompanija "Simens", "Hemofarm" i "Delez".
Tako je na panel diskusiji "Liderstvo u očima vodećih internacionalnih kompanija " u Srbiji, u organizaciji AISEC-a, izvršni direktor "Simensa" Tihomor Rajlić rekao da je video ljude koji su uspeli da postanu lideri, a da nemaju mnogo škole, kao i visoko obrazovane koji ne mogu da se snađu na rukovodećim mestima.
On je rekao da lidera niko ne može da napravi, jer to je do same ličnosti, koja je spremna da donosi odluke i preuzima rizike, jer je i pogrešna odluka bolja od nikakve.
Rajlić je kao primer prvih naveo vlasnika "Red bula" koji nema završenu ni osnovnu školu, ali koji je imao ideju i postao biznis lider i bogataš, a isto tako uspešan lider je i Erhard Busek, koji ima samo srednju školu.
Izvršni direktor "Hemofarma" Ronald Seliger je ispričao o svom iskustvu, da se posle studija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, prvo zaposlio u "Simensu" koji je bio velika firma, a zatim prešao u manju, da bi na kraju i nju napustio i postao samostalni konsultant.
Njegovi roditelji nikako nisu mogli su razumeju zašto je napustio odličan posao u velikoj firmi, ali on kaže da mu je to donelo dragoceno iskustvo, kroz koje je shvatio da energija ljudi uvek treba da bude usmerena na ono što može da se uradi.
Prema njegovom mišljenju nema velike razlike među ljudima u Nemačkoj, Srbiji i Americi, smo što ljudi u Srbiji posle poslovnog dogovora isuviše često govore: "Da, ali."
Direktor maloprodaje "Deleza" Vinsent Van Deist kaže da je u Srbiji dve godine i s obzirom da o njoj nije znao ništa, nastojao je što više da uči od kolega i ljudi oko sebe. On smatra da je u poslu najvažnije tražiti povratne informacije od ljudi, da li je dobro ono što ste uradili.
Van Deist je primetio da ovde ljudi često traže opravdanja za nemogućnost da se uradi posao, kritikujući sistem, ali tu nije reč o sistemu, već o kompaniji.
Studentima se predstavio i Dino Delić, vlasnik tri kompanije "E-reciklaža", "Stetoskop" i "Akva butik" koji je najavio da će u svoje kompanije dovoditi studente na praksu iz različitih zemalja i tako podržati napore AISEC-a na stvaranju internacionalnog liderstva.