Tema - Srbija

Kako privući investicije dijaspore

Srpska dijaspora se ubraja u najdarežljivije. Prema podacima Svetske banke, neformalnim kanalima u Srbiju godišnje stigne oko šest milijardi dolara. Međutim, investicije iz dijaspore su neuporedivo manje, a razloga za to je mnogo.

Dok smo po doznakama dijaspore među prvih deset zemalja u svetu, po investicijama u maticu Srbija je na začelju. Odnos doznaka prema investicijama je devet prema jedan, a u svetu je pola-pola. Birokratske prepreke, najčešće dugo čekanje na građevinsku dozvolu, primoravaju potencijalne investitore da posle određenog vremena odustanu.

Profesor Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka napominje da ljudi iz dijaspore ne znaju prilike u Srbiji, pa su često meta pojedinaca u lokalim samoupravama.

"Ljudi misle da oni koji dolaze iz inostranstva imaju novca za bacanje, da njima novac može da se uzme pod različitim izgovorima. Opet, ti ljudi ne poznaju dobro srpski milje, ne znaju u šta treba uložiti. Zato mislim da je važno da država Srbija izađe sa predlozima i učini vidljivim ona mesta, one sektore u koje treba ulagati", ističe Filipović.

Investitore zanima najpre politička stabilnost, zatim lokacija i troškovi za pokretanje biznisa.

Predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma Radivoj Petrikić objašnjava da su za pokretanje proizvodnje za početak neophodni dobri infrastrukturni uslovi.

"Posebno treba da obezbedite posebne poreske podsticaje upravo za ulaganja u mala ili srednja preduzeća, odnosno da pokrenete proizvodnju ili pružanje usluga putem preduzetničkih radnji", kaže Petrikić.

Bilo je pokušaja da se privuku investicije dijaspore, međutim, nisu postojali strateški programi koji bi omogućili ulaganja.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da neko ko je mukotrpno stekao svoj novac u inostranstvu nema nikakav razlog da dođe i uloži ga u ovu zemlju ukoliko su uslovi poslovanja trostruko gori nego što su u Americi, Kanadi ili bilo kojoj drugoj državi.

Ulaganja ipak ima, ali se ne može s preciznošću reći koliko je kapitala iz dijaspore uloženo, jer često kao takav nije prepoznat. Ipak, za velika ulaganja potrebna je podrška države.

Direktorka Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković smatra da je potrebno prvo povratiti poverenje u međusobne odnose i saradnju i da će onda dijaspora početi da investira.

"Drugo, Srbija treba dijaspori da stvori situaciju kakvu imaju i drugi investitori iz inostranstva. I to je Vlada sada i uradila kako bi izjednačila sve investitore, i da podsticaje, ako treba, dobiju i jedni i drugi. Prosto, dijaspora treba da bude prepoznata kao potencijal u koji treba ulagati", napominje Draškovićeva.

Poljska i turska dijaspora najbolji su primeri kako je matica očuvala veze s iseljenicima. Italija je takođe zahvaljujući vezama Italijana u Severnoj Americi, oživela mnoge svoje regije posle Drugog svetskog rata.