Tema - Srbija

Kako sniziti marže u Srbiji?

Trgovačke marže u Srbiji su neprimereno visoke u odnosu na zemlje regiona i Evropske unije, a na njihovo smanjenje mogla bi da utiče veća konkurencija.

Predsednik Centra za zaštitu potrošača (CEPS) Vera Vida rekla je da u Srbiji marža na hranu iznosi između 10 i 20 odsto, a na obuću i odeću 40 ili 50 odsto.

Rešenje za smanjenje marži je prema njenoj oceni, veća konkurencija.

"Srbija je slobodno tržište i država ne treba da se meša. Konkurencija je jedini način da se taj problem prevaziđe, ali u Srbiji još ne postoji prava konkurencija", objasnila je Vida, navodeći da " kada budemo imali 10 različitih trgovinskih lanaca, onda možemo da pričamo o nižim maržama".

Prema njenim rečima, na tržištu postoje monopoli, koji "nisu zlo, ali jeste zloupotreba tih monopola".

"Kada je neko sam na tržišstu on može da kreira cenu kako hoće i koliko hoće", ocenila je ona.

Vida je dodala i da bi mala kupovna moć građana mogla da utiče na trgovce da spuste svoje marže, makar na hranu, kako bi se promet povećao.

" Na primer, na akcijama, kafa koja je koštala 220 dinara, košta 150 do 160 dinara. Pitanje je kolika je prava cena te kafe, ako je sada na akciji tolika i trgovcu se isplati da je proda po toj ceni", naglasila je Vida.

Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je pre nekoliko dana da su trgovinske marže u Srbiji od pet do 10 puta veće nego u zemljama regiona i da je to zbog nedostatka konkurencije.

Ministar je rekao da je u 2011. godini prosečna trgovačka marža u Srbiji iznosila 19,7 odsto, dok je u 2012. porasla na 21,3 odsto i da je konkurencija na tržištu jedini mehanizam koji bi mogao da utiče na smanjenje cena.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović rekao je Tanjugu da je dobro to što je konačno neko od ministara javno izneo problem visokih marži.

Prosečna marže, kako je ocenio, sada jesu preko 21 odsto, a na neke proizvode idu i preko 70 odsto.

Prema oceni Papovića, potrebno je da država otvori tržište i da ga uredi za dolazak velikih trgovinskih lanaca, kao što su Lidl ili Špar, jer oni ne žele da dođu na tržiste koje nije uređeno.

Dobar korak u tom pravcu kako je rekao je i novi zakon o trgovini i zaštiti potrošača.

"Država mora da se pozabavi i tržišnim nadzorom", dodao je Papović.