Tema - Srbija

Kako štedimo kad para nemamo?

Na bankovnim računima u Srbiji ima više od osam milijardi evra, a u slamaricama oko tri milijarde. Svi se pitaju: Ko to ima novca da štedi? Jedno objašnjenje je da kriza novodi građane da opreznije troše novac, a drugo da u našim bankama ima mnogo uloga građana iz drugih zemalja.

Ovogodišnja nedelja štednje dočekala nas je s podacima da se na bankovnim računima u Srbiji nalazi više od osam milijardi evra, a u slamaricama - oko tri milijarde. Statistika kaže da se tokom protekle godine više štedelo. Ekonomisti to objašnjavaju činjenicom da kriza navodi građane da budu oprezniji, dok se građani pitaju: Ko to ima novca da štedi?

S platom koja jedva prelazi 40 hiljada dinara, teško se mogu pokriti i osnovni troškovi života. Platite stan, račune, hranu i - ne ostane vam ništa. To je svakodnevica mnogih porodica u Srbiji.

Veliki broj građana tvrdi da nemaju mogućnost da bilo šta „ostave sa strane".

Međutim, ekonomisti tvrde da, ako se izuzme desetina stanovništva koja živi ispod linije siromaštva, svi ostali imaju neke rezerve. Nije to, kažu, oročena štednja, nego pre tzv. crni fond.

"Građani, umesto da kupe nešto, baš zbog krize i pitanja šta će biti sutra ili za godinu dana ne odlučuju se na taj korak i to je pokazatelj (krize), upravo u toj štednji, koja je na neki način povećana baš zbog uzdržavanja od potrošnje", objašnjava urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac.

Ekonomski novinar lista "Danas" Ruža Ćirković smatra da ljudi štede na svemu - na kulturi, na putovanjima, izlascima, knjigama.

"Mnogo ljudi se u velikoj meri svega toga odreklo, naročito ako ima decu. Oni sigurno štede i verujem da je svako ko je iole razuman ima neku rezervu", ocenjuje Ćirkovićeva.

Život i statistika su, čini se, paralelni svetovi. Jer, da nije tako, svi bi imali bar po 1.000 evra ušteđevine, a planirali bi da štede i više. Drugo objašnjenje je da osam milijardi evra u bankama nije novac građana Srbije.

Docent na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić kaže da razlike u kamatnim stopama u Srbiji u odnosu na one u zemljama u okruženju mogu biti dovoljno jak motiv za građane i pravna lica iz inostranstva, da deo svog novca polože na račune u Srbiji i tako doprinesu rastu štednje.

Ekonomisti veruju i da većina ima malo više novca nego što je spremna da prizna. Takav stav će neke razljutiti, neke ohrabriti, ali čini se i da je to, za sada, jedino logično objašnjenje otkud tri milijarde evra u slamaricama, koliko se procenjuje da ima.