Tema - Srbija

Kakva je turistička ponuda u Srbiji – da li naši građani letuju u zemlji samo iz nužde?

Letnja sezona počela je i pre samog leta, a temeprature u Srbiji uveliko prelaze 30 stepeni.

Mnogi građani već su rezervisali svoja letovanja negde na moru ili nekim drugim destinacijama u inostranstvu. Međutim, nisu svi ljubitelji odlaska na more tokom leta, pa se neki odlučuju da godišnji odmor provedu u Srbiji.

S druge strane, dobar deo građana se na ta letovanje u Srbiji odlučuje zbog finansijske situacije i nemogućnosti da odvoje sredstva za putovanje negde u inostranstvo.

Iako opcija letovanja u Srbiji često jeste povoljnija, pre svega, zbog troškova samog puta, cene smeštaja u našoj zemlji su ove godine porasle u odnosu na prošlu.

To za Danas potvrđuje i predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.

„Cene u privatnom smeštaju, u zavisnosti od destinacije, porasle su od pet do 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, a u hotelima, takođe u zavosnosti od destinacija, oko 12 odsto“, objašnjava Seničić.

Prema njegovim rečima, najpopularnije destinacije u našoj zemlji su tradicionalno banje i planine.

„Najveći broj ljudi letuje u banjama i to u Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Prolom Banji, kao i na planinama kao što su Zlatibor, Divčibare, Zlatar, Rudnik, Kopaonik, Stara Planina…“, navodi Seničić.

On ističe da su popularna i jezera, među kojima najpopularnije Palić i Srebrno jezero.

Cene smeštaja na različitim lokacijama u Srbiji variraju, pre svega, od udaljenosti od centra mesta, kao i od kvaliteta samog smeštaja.

Tako se cene smeštaja na Zlatiboru, ukoliko tražite preko platforme Buking, kreću od dve hiljade po noćenju za dve osobe, pa sve do 20 i više hiljada.

Najniže cene smeštaja slične su i na Kopaoniku, dok za luksuznije apartmane cene idu i do 70 hiljada za noć.

Što se tiče banja, u Vrnjačkoj Banji cene se kreću od 1.500 do 25.000 dinara za noćenje, dok se u Sokobanji kreću od 2.000 do 20 i više hiljada dinara. Slične cene su i u okolinama Srebrnog i Palićkog jezera.

Iako je dobar deo kapaciteta popunjen, još uvek u svim mestima ima slobodnih smeštaja tokom leta.

Predsednik Turističke organizacije Sokobanje Ljubinko Milinković za Danas kaže da trenutno u toj banji postoji još oko 15 odsto slobodnih kapaciteta.

„Međutim jul i avgust se uglavnom rezervišu još početkom godine i ko želi da tada letuje u Sokobanji, treba na vreme da rezerviše svoj smeštaj“, poručuje on.

Milinković ističe da je Sokobanja najtražinija destinacija, što se tiče domaćih turista.

„Ima i gostiju iz inostranstva, ali je negde od 85 do 90 odsto godišnje domaćih turista, pre svega, iz velikih gradova Beograda, Novog Sada, ali i iz ostalih mesta u Srbiji“, objašnjava on.

Kako dodaje, to su uglavnom ljudi koji žive u urbanim sredinama i kojima je svakodnevnica dinamična.

„Zato oni imaju potrebe za ovakvim odmorom u prirodi“, ističe on.

Milinković navodi i da Sokobanja ima najviši prosek boravka od svih popularnih destinacija u Srbiji.

„Kada su u pitanju domaći turisti prosek boravka je i do sedam dana, što znači da je to destinacija gde se provodi godišnji odmor. A i ponuda je tako profilisana da ima različitih aktivosti, da se svaki dan obiđe ili radi nešto drugo“, kaže naš sagovornik.

Što se tiče cene, on objašnjava da smeštaj nije previše poskupeo, ali jesu ugostiteljske usluge.

„Ugostiteljske usluge su za 30 do 40 odsto porasle u Sokobanji u odnosu na prošlu godinu, dok je smeštaj poskupeo oko 10 odsto, maksimalno do 15 odsto i to uglavnom u luksuznijim hotelima i smeštajima“, kaže Milinković.

Kakva je turistička ponuda u Srbiji?

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević smatra da je kod većine naših ljudi letovanje u Srbiji iznuđeno.

„To su najčešće oni ljudi koji nemaju mogućnost da odu u inostranstvo, pre svega na more, jer je kod nas u svesti još uvek godišnji odmor praktično more, retko ko razmišlja o godišnjem odmoru na planini ili u banji, ukoliko na to nije prinuđen“, smatra on.

Krasojević navodi da treba videti koji je primarni motiv putovanja.

„Ljudi često ne razmišljaju o tome šta im je u tom trenutku najpotrebnije, da li je to lečenje u banji ili mir ili neka zabava i adrenalin. Ljudi se veoma razlikuju i treba gledati šta je kome u kom trenutku potrebno“, poručuje on.

Ipak, prema njegovim rečima, ponuda u Srbiji se poboljšala od pandemije korona virusa do danas.

„Samim tim što je ponuda veća i tražnja je odgovorila pozitivno. Međutim i cene su značajno skočile u Srbiji, pa se sada na mnogim mestima, posebno na onim izrazito turističkim ne razlikuju od cena na destinacijama na moru i u inostranstvu, ukoliko izumemo troškove prevoza“, objašnjava Krasojević.

Problem za domaći turizam je i to što, kako kaže, u nekim destinacijama na primorju sezona nije dobro počela, pa nastoje da nižim cenama privuku ljude na koje nisu računali kao na primarne ciljne grupe.

„Ukoliko nema dovoljno turista iz Zapadne Evrope, oni se okreću tradicionalnijim destinacimama još iz perioda Jugoslavije, pa privlače ljude iz našeg regiona, pre svega, cenama“, navodi Krasojević.

On ukazuje da Srbija ima veliki broj kulturnih i prirodnih resursa, ali koji nisu dovoljno iskorišćeni.

„Oni nisu u paketu turističkih agencija, a i ljudi koji bi hteli sami da odu tamo, nemaju dovoljno saznanja o tome“, naglašava naš sagovornik.

Krasojević navodi primer nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja.

„Kod nas je to nepoznato, a 90 odsto prihoda nacionalnih parkova u inostranstvu je od turizma, a kod je potpuno obratno, sve je naopako postavljeno. Takođe, postoji zabluda da u rezervatima nije dozvoljen turizam, ali to nije tako. Postoje zone zaštite i vrlo je mala površina pod tom prvom zonom zaštite gde su mere restriktivne, a obično su to druga ili treća zona gde su čak dozvoljene i turističke gradnje“, pojašnjava on.

Postoji, prema njegovim rečima, još jedan faktor u turizmu, a to je „snobizam“.

„Ljudi često gledaju šta je popularno u tom trenutku, gde su bili drugi da bi išli i oni tamo i slično, umesto da gledaju ono što je njima potrebno, ali taj psihološki faktor je uvek postojao“, navodi Krasojević.