Inspektori Poreske uprave su za devet meseci ove godine obavili 413 kontrola kod poreskih obveznika i utvrdili da 40, 68 odsto njih koristi legalan softver, kazala je šefica grupe za legalnost softvera Poreske uprave Slavica Maksimović, ističući da je sve veća svest o neophodnosti korišćenja legalnog softvera. Kontrola obuhvata prava intelektualne svojine, računarske programe i baze podataka. Princip rada Poreske uprave je da u postupku kontrole i legalizuje softvere, i da je kod 84 odsto njih kod kojih su utvređene nepravilnosti posle toga kupilo legalan softver. Svest ljudi kada je reč o neophodnosti korišćenja legalnog softvera se menja, poreski obveznici razvili su kooperativan odnos sa inspektorima i to je dovelo do visokog procenta nabavke softvera u postupku kontrole.
Inspektori Poreske uprave su za devet meseci ove godine obavili 413 kontrola kod poreskih obveznika i utvrdili da 40, 68 odsto njih koristi legalan softver, kazala je šefica grupe za legalnost softvera Poreske uprave Slavica Maksimović, ističući da je sve veća svest o neophodnosti korišćenja legalnog softvera.
Maksimović je Tanjugu kazala da kontrola obuhvata prava intelektualne svojine, računarske programe i baze podataka .
Ona je objasnila da je princip rada Poreske uprave da u postupku kontrole i legalizuje softvere, i da je kod 84 odsto njih kod kojih su utvređene nepravilnosti posle toga kupilo legalan softver.
Svest ljudi kada je reč o neophodnosti korišćenja legalnog softvera se menja, poreski obveznici razvili su kooperativan odnos sa inspektorima i to je dovelo do visokog procenta nabavke softvera u postupku kontrole.
Prema njenim rečima, vrednost nabavljenog softvera za tih devet meseci je 168 miliona dinara, od čega je država dobila 28 miliona dinara prihoda od PDV-a.
Ona je kazala da se u prvim godinama kontrole, broj obveznika koji koriste legalan softver kretao od 36 do 38 odsto.
Član Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore (AmCham) Dragomir Kojić kazao je da postoji veliki pomak, kako u pravnoj regulativi, tako i u implementaciji zakona iz oblasti intelektualne svojine u Srbiji i da su sada počeli da se bave finesama.
On je govoreći na Okruglom stolu Američke privedne komore o zaštiti prava intelektualne svojine u softverskoj industriji rekao da je u procesu donošenje novog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasnije zaštite intelektualne svojine, na drugačiji način precizirana nadležnost inspekcijskih službi.
U skupštinskoj proceduri je i novi Predlog zakona o uređenju sudova koji će prvi put u istoriji srpskog pravosuđa predvideti nadležnost Privrednog suda u Beogradu za suđenje u svim sporovima iz oblasti intelektualne svojine, kako između fizičkih, tako i pravnih lica.
Prema njegovim rečima, potrebno je raditi na specijalizaciji sudova kada su u pitanju krivično- pravne stvari jer na primer u Višem sudu u Beogradu sve sudije sude sporove iz oblasti visoko tehnološkog kriminala i zato treba da postoje centralizavana veća koja se bave samo tim stvarima.
Kako je objasnio, Kojić intelektualna svojina je specifična oblast i potrebno je vreme da bi se sudije uputile u te predmete kako bi donosile kvalitetne presude.
Osim toga, potrebno je raditi i na povećanju kapaciteta odeljenja MUP-a koji se bavi VTK, zatim potrebno je raditi na podizanju opste svesti stanovništva o značaju intelektualne svojine, a takođe u planu je i organizacija treninga za tržišne inspektore, koji obavljaju kontrolu prodavaca računarske opreme i softvera.