Srpski mlinari ponovo se suočavaju sa teškoćama kod izvoza brašna u Makedoniju, a problem je ovog puta nastao zbog novih kontrolnih markica. Zakon o uvođenju kontrolnih markica u Makedoniji stupio je na snagu 1. oktobra, ali još nisu markice odštampane, tako da je velika šteta pričinjena našim mlinarima. Na desetine kamiona zato je vraćeno sa makedonske granice. U nizu prepreka, koje Makedonci u poslednjih nekoliko godina smišljaju, poslednja rampa su izmene i dopune Zakona o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda. Time su propisane obaveze stavljanja kontrolnih markica za brašno od 1. oktobra, ne ostavljajući vremena da se stvore uslovi za njenu nesmetanu primenu.
Srpski mlinari ponovo se suočavaju sa teškoćama kod izvoza brašna u Makedoniju, a problem je ovog puta nastao zbog novih kontrolnih markica.
Zakon o uvođenju kontrolnih markica u Makedoniji stupio je na snagu 1. oktobra, ali još nisu markice odštampane, tako da je velika šteta pričinjena našim mlinarima. Na desetine kamiona zato je vraćeno sa makedonske granice.
U nizu prepreka, koje Makedonci u poslednjih nekoliko godina smišljaju, poslednja rampa su izmene i dopune Zakona o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda. Time su propisane obaveze stavljanja kontrolnih markica za brašno od 1. oktobra, ne ostavljajući vremena da se stvore uslovi za njenu nesmetanu primenu.
Bora Vujić, vlasnik mlina "Žitopromet" iz Rume, kaže da mlinari trpe ogromne gubitke.
- Probleme stvaraju pojedini članovi makedonske vlade, koji poseduju mlinove, i koji bukvalno rade šta hoće. Oni imaju svoje mlinove i oni uslovljavaju ovakvu situaciju. Pri tome, zaboravljaju da im je srpsko tržište, jedno od vodećih za plasman njihovih vina, grožđa, povrća... Mesecima ne radimo, stao je izvoz, a čak i kada uspemo da plasiramo robu na makedonsko tržište, tamo nedeljama čeka u skladištima, navodno čeka dodatne analize i po mesec-dva - kaže Vujić.
- Sada su doneli zakon o markicama, koji je odmah stupio na snagu, a ni tender nije pušten. Tu je neko zaista neozbiljan, da li naša vlada, koja dozoljava takvo ponašanje, bez uvođenja bilo kakvih kontramera. Ili Makedonci koji se ne pridržavaju bilo kakvih dogovora.
Kako će Srbija da štiti svoju privredu, posebno kada se zna da je makedonski izvoz agrarnih proizvoda po glavi stanovnika, čak dva i po puta veći, nego što je to slučaj u obrnutom smeru, ostaje otvoreno.
Vancarinske barijere
Prema mišljenju Vukosava Sakovića, direktora "Žita Srbije", ovde se radi o vancarinskim barijerama i "iznalaženju mogućnosti da se do maksimuma oteža uvoz brašna u Makedoniju i zaštite njihovi mlinovi". Saković je istakao da "otezanje" sa štampanjem, izdavanjem i distribucijom markica ne odgovara srpskim izvoznicima, koji brašno plasiraju na makedonsko tržište.
- Srbija izvozi oko 12.000 tona brašna prosečno na mesečnom nivou, od toga jedna trećina ide za Makedoniju - rekao je Saković.
- S druge strane, na Makedoniju "otpada" svega tri odsto ukupnog izvoza srpske pšenice. Politika Makedonaca je da kupe što manje brašna i što više pšenice, koje nemaju dovoljno, kao i da moraju ponovo otvoriti tržište.