Milioni evra zatrpani u otpadu

Bez autora

Oct 27 2013

Dok se u nekim zemljama sakupi i reciklira sav otpad, u Srbiji na divljim deponijama završi više od 80 odsto otpada. Zato što ne reciklira, Srbija godišnje gubi 50 miliona evra. Novim Zakonom o upravljanju otpadom, koji bi mogao da se usvoji do kraja godine, uvodi se obavezna selekcija komunalnog otpada. Čak i papira, čije je prikupljanje i reciklaža najjednostavnije, nema dovoljno za potrebe domaćih prerađivača. Prikupi se svega jedna trećina upotrebljenog papira, pa se stari papir uvozi. Za to se godišnje potroši 10 miliona evra, a za otpadno staklo šest do osam miliona evra.

U Srbiji na divljim deponijama završi više od 80 odsto otpada. Zato što ne reciklira, Srbija godišnje gubi 50 miliona evra. Novim Zakonom o upravljanju otpadom, koji bi mogao da se usvoji do kraja godine, uvodi se obavezna selekcija komunalnog otpada.

Dok se u nekim zemljama sakupi i reciklira sav otpad, u Srbiji na divljim deponijama završi više od 80 odsto otpada. Zato što ne reciklira, Srbija godišnje gubi 50 miliona evra. Novim Zakonom o upravljanju otpadom, koji bi mogao da se usvoji do kraja godine, uvodi se obavezna selekcija komunalnog otpada.

Čak i papira, čije je prikupljanje i reciklaža najjednostavnije, nema dovoljno za potrebe domaćih prerađivača. Prikupi se svega jedna trećina upotrebljenog papira, pa se stari papir uvozi. Za to se godišnje potroši 10 miliona evra, a za otpadno staklo šest do osam miliona evra.

Miodrag Mitrović Udruženje Hrabri čistač kaže da se otpad smatra nečim čega se treba osloboditi, baciti kod komšije u dvorište i slično.

"Mi imamo samo neke procene da se svega dvadesetak posto otpada sakupi. Ne računam komunalni otpad, govorim o industrijskom i opasnom otpadu. Komunalni otpad se skuplja ali deponije nisu uređene već su to smetlišta", kaže Mitrović.

Nije mnogo pomogla ni strategija upravljanja otpadom doneta pre tri godine.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životnu sredine kaže da se probeli nalaze u svim poljima životne sredine.

"Kad govorim o otpadnim vodama, u Srbiji je u 85 posto slučajeva otpadnih voda recipient reka. U slučaju industrijskih postrojenja 55 posto to je reka. U Srbiji ima 3.000 divljih deponija", kaže Radović.

I pet ambalaža uglavnom završava u rekama. Prošle godine, reciklirano je svega 20 odsto ambalažnog otpada. Holandija, na primer, reciklira sav ambalažni otpad. Prikupljanjem sekundarnih sirovina uglavnom se bave Romi.

Siniša Mitrović iz PKS kaže da kada bismo u poreski deo, u poresku identifikaciju preveli 30.000 sakupljača, u Srbiji bi to bila najveća fabrika pod otvorenim nebom, a ne da "pustimo da to ide u kriminogenu zonu".

"Procene koje je radila PKS govore ceo proces da bi se cela Srbija prekrila kontejnerima i da bi imala primarnu selekciju otpada košta oko 40 miliona evra, a mi godišnje gubimo 50 miliona evra zato što ne recikliramo", kaže Mitrović.

Tek ponegde postoje reciklažna ostrva, a neki prerađivači i sami organizuju sakupljačku mrežu. I oni koji su otvorili pogone za reciklažu nemaju dovoljno sirovina jer je problem prikupljanje otpada. Reciklažna industrija zapošljava oko 4.000 ljudi, a mogla bi deset puta više.