Tema - Srbija

Moraćemo da uvozimo žito

Zbog niske otkupne cene žita Srbija bi, uprkos ovogodišnjem rekordnom rodu, naredne godine mogla da dođe u situaciju da uvozi pšenicu! Prema dosad prikupljenim podacima, ovogodišnja setva je za polovinu manja od lanjske.

Naime, ovogodišnji rekordni rod pšenice od tri miliona tona najveći je u poslednjih sto godina. Međutim, zbog niske pšenice seljaci nemaju novca za setvu, pa se procenjuje da je do sada posejano samo 350.000 hektara!

- Za domaće tržište neophodno je godišnje 1,4 miliona tona, što znači da ne samo da nećemo izvoziti, već ćemo doći u situaciju i da uvozimo pšenicu - upozorava Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu.

- Država nije adekvatno reagovala. Pšenica je u avgustu otkupljivana za 20 dinara sa PDV, a već sada se prodaje za 21 dinar.

Na raspravi Odbora o budžetskim sredstvima namenjenim poljoprivredi, zaključeno je da su sredstva za poljoprivredu u budžetu za narednu godinu za tri milijarde dinara manja nego za ovu. Ove godine za ovaj sektor bilo je predviđeno 49 milijardi, a ove 45. Više od 90 odsto novca biće dato za subvencije i insvesticije, a veliki deo sredstava očekuje se od bespovratnih evropskih IPA fondova.

- Nije realno očekivati taj novac, jer nije urađena akreditacija za IPA fondove i, najverovatnije, neće ni biti do kraja naredne godine - kaže Senić.

- Država mora da uredi oblasti otkupa, subvencija i robnih rezervi, da se ne bi pojavljivali karteli.

Dujović, član Odbora za poljoprivredu, naglasio je da je toliko rodna godina da se u Smederevu kilogram jabuka prodaje za tri dinara i nema ko da ih otkupi, jer nema dovoljno hladnjača, a uvoznici su već plasirali robu u supermarkete gde se kilogram prodaje od 45 dinara.

Na agrarni budžet reagovala je i Asocijacija poljoprivrednika koji smatraju da će registrovana poljoprivredna gazdinstva naredne godine, kada se ukine carina na uvoz robe, biti prepušena tržištu. Dug države prema poljoprivrednicima iznosi 15 milijardi dinara i veći deo smanjenog agrarnog budžeta biće namenjen isplatama dugova.

Protiv genetski modifikovane hrane

Skupštinski Odbor za poljoprivredu je protiv proizvodnje i prometa genetski modifikovanih organizama i smatra da Srbija ne sme da dozvoli ishranu GM proizvodima ni životinja, a pogotovo ne ljudi.

- Naše zakonodavstvo po pitanju GMO treba da se usaglasi sa EU, ali tek u trenutku pristupanja - kaže Senić.

- Neophodno je ispitati posledice korišćenja takve hrane. Srbija ne sme da dozvoli ishranu životinja i ljudi GMO, a o proizvodnji i prometu da i ne govorimo.

Zahtev proizvođača hrane okupljenih u PKS da se dozvoli uvoz GM sojine sačme, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da je neophodno je najpre uspostaviti red na tržištu hrane.

- Uspostavljanje reda na tržištu hrane doprineće većoj bezbednosti potrošača i njihovih porodica što je naš primarni cilj - kažu u Ministarstvu.

- Promet bilo koje robe ili namirnice koje utiču na zdravlje i život građana mora se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima, a proizvodi moraju biti jasno deklarisani, kako bi potrošači mogli sami da naprave izbor pri kupovini.