Tema - Srbija

“Mrvice“ za Daleki istok

Izvoz Srbije u Kinu za pet meseci ove godine veći je šest puta u odnosu na isti period prošle godine, ali je i dalje 260 puta manji u odnosu na uvoz kineske robe u našu zemlju.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naš izvoz u Kinu do kraja maja ove godine bio je svega 1,9 miliona dolara, a uvoz čak 495,2 miliona dolara.

- U prošloj godini uvoz kineske robe bio je 1.045 puta veći u odnosu na izvoz srpskih firmi u Kinu - pokazuju podaci PKS.

- Gledajući stanje privrede Srbije teško da se mogu ostvariti bolji rezultati. Najvažnija ograničenja su nedostatak finansiranja proizvodnje za izvoz, nepostojanje korespondentskih odnosa banaka dveju zemalja, nekonkurentnost cena naše robe i nepoštovanje rokova isporuka.

Među „krivcima“ za slabu razmenu je ograničena ponuda robe koju možemo ponuditi Kinezima, ali i visoki transportni troškovi. U PKS ističu da treba razmenjivati informacije za privlačenje kineskih investitora.

- Srbija mora da promoviše geopolitičku poziciju, CEFTA i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom - ukazuju u PKS.

- Dolazak kineskih kompanija, kao što su „Huanjei“ i „ZTE“, primer je ostalim da dođu i počnu dugoročan posao.

Stručnjaci u PKS smatraju da treba inicirati saradnju u avio kargo i pomorskom prevozu i podstaći otvaranje predstavništava kineskih firmi kod nas. U Kini ima interesa za alatne mašine, saobraćajna sredstva, žitarice, semensku robu, vino, ali i za proizvode crne i obojene metalurgije.

S obzirom na to da je Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini tekstilnim proizvodima sa Evropskom unijom, otvara se mogućnost da kineska preduzeća investiraju u tekstilnu industriju koja bi snabdevala domaće i evropska tržišta. Tekstilni proizvodi sa srpskim poreklom mogli bi bez carine da se izvoze na tržište EU i tako bi se kineska preduzeća približila Evropi.