Tema - Srbija

Nafta po ceni iz 2021. godine, ali gorivo u Srbiji je 40 dinara skuplje: Kome ide razlika?

Iako je Srbija već godinama označena kao država koja ima najveće namete na gorivo, ne samo u regionu već i u čitavoj Evropi, prema proračunima portala Danas, cenu goriva u Srbiji od 2021. godine nisu uvećale samo akcize i porezi.

Zanimljivo je da je dobar deo kolača pripao i naftnim kompanijama u Srbiji.

I dok je u ukupnoj ceni goriva u Srbiji udeo državnih nameta od marta 2021. godine do danas porastao za oko 20 dinara po litru, udeo koji ide naftnim kompanijama porastao je čak i nešto više od 20 dinara po litru.

Nafta jeftina kao pre tri godine, ali točimo skuplje

Vrednost nafte tipa Brent pala je od prošle nedelje, odnosno od najave Trampovih „recipročnih carina“, za nešto više od 10 dolara po barelu.

U sredu, dan pred objavu Tampovih „recipročnih carina“, fjučersi nafte za ugovore u junu iznosili su oko 75 dolara po barelu, dok se trenutno kreću između 63 i 65 dolara po barelu. Cena nafte Brent poslednji put je bila na ovako niskom nivou u aprilu 2021. godine.

Za razliku od akcija na berzama, koje su u sredu pozitivno reagovale na odlaganje ovih „recipročnih carina“ za 90 dana, cena nafte ostala je na istom nivou. Analitičari razlog nalaze u tome što je Tramp odlučio da svima, osim Kini, odloži carine, a čak im je podigao carine na 125 odsto. Trgovinski rat između SAD i Kine stvara pritisak na tržište, s obzirom na to da je Kina najveći svetski uvoznik nafte.

I dok je cena „crnog zlata“ na nivou iz aprila 2021. godine, cena goriva u Srbiji je viša za oko 40 dinara po litru nego pre četiri godine. Cena dizela u Srbiji trenutno iznosi 196 dinara po litru, dok je, prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), sredinom marta 2021. godine cena dizela iznosila nešto više od 150 dinara po litru.

Cena benzina trenutno je 183 dinara po litru, a tada je iznosila nešto manje od 150 dinara po litru.

Udeo državnih nameta i naftnih kompanija

Od marta 2021. godine, državni nameti na gorivo uvećani su nekoliko puta, a poslednji put u februaru ove godine.

Prema podacima UNKS-a, akcize na dizel 15. marta 2021. godine iznosile su 59,48 dinara po litru, a benzina 57,84 dinara po litru.

Danas akcize na dizel iznose 72,09 dinara po litru, a na benzin 70,11 dinara po litru. PDV je ostao 20 odsto, kao i naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara po litru i naknada za unapređenje energetske efikasnosti 0,15 dinara po litru.

Analiza UNKS-a iz 15. marta 2021. godine pokazala je da su ukupni državni nameti na dizel tada iznosili 87,84 dinara po litru, a na benzin 84,99 dinara. Udeo koji je odlazio naftnim kompanijama od dizela iznosio je 65,83 dinara po litru, a za benzin 61,39 dinara po litru.

Proračun portala Danas pokazao je da sada ukupni državni nameti na dizel iznose 107,51 dinar po litru, a na benzin 103,63 dinara po litru. Udeo koji odlazi naftnim kompanijama od dizela trenutno iznosi oko 88 dinara, a za benzin oko 80 dinara.

To znači da je od 15. marta 2021. godine do danas, udeo državnih nameta povećan za 20 dinara po litru, a udeo koji odlazi naftnim kompanijama, kada je reč o dizelu, veći je za oko 22 dinara po litru, a udeo u benzinu oko 18 dinara po litru.

Ipak, učešće državnih nameta u ceni evrodizela je smanjeno sa oko 57 na 55 odsto u krajnoj ceni jednog litra, dok je kod benzina učešće dažbina smanjeno sa 58 na 56,5 odsto u krajnoj ceni litre.

Treba napomenuti da naftne kompanije snose i trošak naknade za markiranje i naknade za monitoring kvaliteta goriva.

Niže cene goriva tek će doći na red

Predstavnik Udruženja privatnih benzinskih pumpi Borislav Tatić rekao je za Danas da će cene goriva u Srbiji nakon trenutnog pada cene nafte tek biti korigovane na dole u narednom periodu.

Međutim, Tatić naglašava da uprkos većem padu cene nafte na berzi, ne možemo i kod nas očekivati tako drastičan pad cena dizela i benzina.

„Što se tiče uticaja cene nafte na cenu u maloprodaji, ona zavisi od faktora kada je nafta uvezena. Ova nafta koja se sada prerađuje u rafinerijama, ona je uvezena po cenama koje su bile unazad mesec, mesec i po, pa i do dva ili tri meseca. Kada se te zalihe potroše i kada dođu nove količine po ovim cenama nafte, onda će kalkulacija cene goriva u Srbiji i ići drugačije. Što znači da će tada cene biti niže“, rekao je Tatić.

Smatra da će rafinerije, kako budu trošile stare zalihe, polako spuštati i cene.

Na pitanje, da li očekuje da će ove nedelje doći do pada cene goriva u Srbiji i da li možemo očekivati neki drastičniji pad od recimo 10 ili 15 dinara, Tatić odgovara da „taj pad nikada neće doći tako drastično“.

„Zato što se te zalihe sirove nafte koje dođu na preradu sukcesivno dovoze, onako kako se troše, tako se i popunjavaju te praznine. Tako da nema naglih promena cena u maloprodaji, ne samo kod nas, nego nigde u svetu“, rekao je Tatić.

Profesor ekonomije i energetski analitičar Goran Radosavljević rekao je nedavno agenciji Beta da Srbija ima cene goriva među najvećim u Evropi, prvo zbog visokih poreza (akciza i različitih naknada), a kao drugo zbog nedovoljne konkurencije na tržištu.

„Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi“, izjavio je Radosavljević.