Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka.
Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, kaže za „Politiku” agrarni analitičar Čedomir Keco.
– Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući cenovnoj politici klaničara tov u Srbiji je simboličan u odnosu na vreme kada smo juneće meso izvozili za više od 220 miliona dolara godišnje. Kaže da ipak za naše potrebe imamo dovoljno junećeg mesa i ne bi trebalo da ga uvozimo.
Domaći proizvođači uspeli su da izvezu kvalitetan „bebi bif” za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu. Domaći proizvođači najbolje su trgovali sa Italijom – ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu.
Keco napominje da za domaće stočare nije dobra vest da su izvoznici junećeg mesa postizali cenu od 4,5 do pet evra za kilogram, što odgovara otkupnoj ceni žive junadi od oko 2,5 evra.– O čemu je ovde reč nije jasno, jer je prodajna cena junadi odavno veća – ističe naš sagovornik i dodaje da smo juneće meso uvozili iz Ruske Federacije, najverovatnije biftek, po ceni od 7,8 evra za kilogram. U isto vreme but bez kostiju u Moskvi reklamiran je u prodaji po šest evra.
Sa cenom po kojoj su naši klaničari prodavali meso, od 101 države, u čije cenovnike u maloprodaji je portal „Agroservis” imao uvid, proizvođači iz Srbije bi bili konkurentni u najmanje 30 država.
Prema podacima o trgovanju sa u Kinom, gde se očekuje veliki plasman, imali smo za sada izvoz mesa treće klase. Keco kaže da je za domaću potrošnju junećeg mesa potrebno 86.000 do 90.000 junadi, a tu količinu naši uzgajivači imaju uvek na domaćim farmama, zbog čega nam uvoz nije potreban.