Nerealne povlastice

Bez autora

Jun 18 2010

Osiguravajuća društva iz oblasti životnog osiguranja, zatražila su od Ministarstva finansija značajne poreske olakšice za građane koji se odluče da uplaćuju životno osiguranje. Predlog osiguravajućih kuća bio je da se uvedu poreski povraćaji od 25 odsto uplaćenih premija životnog osiguranja, kako bi se građani stimulisali da samostalno štede za penziju. Za svakog izdržavanog člana porodice bi se, po predlogu, obezbedio i dodatni poreski povraćaj od 6,25 odsto uplaćene premije. Maksimalni godišnji iznos premije koji bi se poreski stimulisao iznosio bi 200.000 dinara plus 50.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice. Predlog osiguravajućih kuća je i da polise životnog osiguranja garantuju osiguranicima godišnji prinos indeksiran u evrima od tri odsto. S druge strane, prikupljena sredstva bi investirali u dugoročne evro indeksirane obveznice čija je kamata oko 6,5 odsto. S obzirom na veliku razliku između kamatne stope koju bi poreski obveznici finansirali i dobiti koja bi se osiguranicima pripisivala, postavlja se pitanje da li je predloženi pristup najefikasniji način da se izađe u susret građanima koji žele samostalno da se obezbede za starost.

Nerealne povlastice Osiguravajuća društva iz oblasti životnog osiguranja, zatražila su od Ministarstva finansija značajne poreske olakšice za građane koji se odluče da uplaćuju životno osiguranje.

- Predlog osiguravajućih kuća bio je da se uvedu poreski povraćaji od 25 odsto uplaćenih premija životnog osiguranja, kako bi se građani stimulisali da samostalno štede za penziju - otkrivaju u Ministarstvu finansija.

- Za svakog izdržavanog člana porodice bi se, po predlogu, obezbedio i dodatni poreski povraćaj od 6,25 odsto uplaćene premije. Maksimalni godišnji iznos premije koji bi se poreski stimulisao iznosio bi 200.000 dinara plus 50.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice.

Predlog osiguravajućih kuća je i da polise životnog osiguranja garantuju osiguranicima godišnji prinos indeksiran u evrima od tri odsto. S druge strane, prikupljena sredstva bi investirali u dugoročne evro indeksirane obveznice čija je kamata oko 6,5 odsto.

- S obzirom na veliku razliku između kamatne stope koju bi poreski obveznici finansirali i dobiti koja bi se osiguranicima pripisivala, postavlja se pitanje da li je predloženi pristup najefikasniji način da se izađe u susret građanima koji žele samostalno da se obezbede za starost - ističu u Ministarstvu finansija.

Osiguravajuće kuće veruju da bi se kroz model poreskih podsticaja životnog osiguranja stimulisao ne samo razvoj industrije životnog osiguranja, već i brži rast čitave srpske privrede. Navodno bi, kroz pet godina od dana uvođenja poreskih olakšica, 30 odsto zaposlenih građana uplaćivalo polise životnog osiguranja, a ukupna premija koja bi se skupila tokom tog perioda i stavila na raspolaganje republičkom budžetu, putem izdavanja državnih dugoročnih obveznica, iznosila bi milijardu evra.

Ovu procenu u Ministarstvu finansija vide kao nerealnu.

- Reč je o precenjenoj proceni koja se ne može potkrepiti na osnovu dostupnih statističkih podataka - kažu u Ministarstvu finansija i dodaju da su spremni da se angažuju kako bi se pronašlo optimalno rešenje u interesu poreskih obveznika.